Шездесетих година прошлог века у Совјетском Савезу појавио се један од првих на свету радио-телефонских система "Алтај", а многи сматрају да је управо ово руско откриће претеча данашњих мобилних мрежа. Иако "резервисан" само за највише представнике државе и партијске чланове, "Алтај" је пружао многе јединствене функције својим корисницима.
Телефонска веза у аутобомилу - зашто да не
Идеја комбиновања радио таласа и телефонске линије појавила се још да самом почетку ере радио уређаја, али су се први покушаји обједињавања двеју технологија догодили тек педесетих година. У Совјетском Савезу први прототип мобилног телефона ЛК-1 представљен је од стране московско инжењера Леонида Купријановича, али су његов предлог одбили људи "са врха", сматрајући да овакав производ није и неће имати потражњу.
Уместо првог преносивог телефона, руски чиновници пожелели су да понове јапански изум: наиме, када су били у посети земљи излазећег сунца, остали су одушевљени технологијом повезивања са државним врхом право из аутомобила, а по повратку у СССР Хрушчов је наредио да совјетски научници одмах почну да се баве разрађивањем плана и прибављањем свих неопходних елемената за овај генијалан изум.
"Нисмо добили конкретан течнички задатак. Речено је било само да омогућимо конекцију какву имају колеге из Јапана", навео је Владимир Кузмин, један од инжењера који је радио на овом пројекту.
У току разрађивања детаљног плана, совјетским инжењерима се "омакло" - и направили су нешто то чак ни Јапанцима није пошло за руком. Како се испоставило касније, Јапанци су у користили систем диспечерске везе - преко радио везе се корисник повезивао са другим корисником, док су совјетски инжењери креирали систем аутоматског позивања и конекције преко централне радиостанице (нешто попут базних станица данас).
Међутим, како кажу, "савремени проблеми захтевају савремена решења": овакав развој догађаја значио је само једно - сада је на руским инжењерима задатак да осмисле на који начин ће да обезбеде могућност повезивања већег броја корисника. Неколико година испитивања уродила су плодом: 1963. године у Совјетском Савезу био је пуштен у пробни рад први пројекат тог типа, а за потребе испитивања у 30 аутомобила марке "Волга" инсталиран је радио-телефонски систем "Алтај-1".
Совјетски Савез две деценије испред Запада
Предност Совјетског Савеза у односу на западне земље могао се мерити у декадама, а тачније пуне две деценије, с обзиром да се на Западу прва комерцијална мобилна мрежа појавила тек 1983. године. Још једна конкурентска предност била је у доступности нових технологија: и поред тога што су радио фреквенције у СССР биле контролисане од стране државе и прислушкиване од стране припадника КГБ (руске обавештајне службе), њихово коришћење није било ограничено на припаднике државног врха и војске, већ је било доступно и ширем кругу државника, што је било од посебног значаја приликом организовања важних састанака на удаљености и током путовања.
"Алтај" технологија била је савременог дизајна и једноставна за коришћење, а састојала се од слушалице са тастатуром која је била повезана са панелом контролне табле на аутомобилу, док се примопредајних (рисивер) налазио у гепеку возила.
Унапређење "Алтаја" довело је Совјетски Савез на светски технолошки врх
У време владавине Брежњева, систем мобилне телефоније доживео је своју ренесансу, а упоредо са развојем технологија појавиле су се и две нове модификације совјетског мобилног телефона - "Алтај-3" и "Алтај-3М". Растао је и број корисника домаћег изума, а 1973. године Својетски Савез могао се похвалити са 8000 јединствених корисника у чак 30 градова. Само деценију касније, 1983. године (када су се на Западу тек појавили први слични уређаји), у СССР је било преко 30 регистрованих корисника у чак 135 градова.
Осим припадника државних служби, сада су "Алтај" почеле користити и хитна помоћ, ватрогасци и комуналне службе, док су обични грађани могли тек да наслуте о каквој је технологији реч.
Од филмског платна до Олимпијаде - "Алтај" се користио и у маркетиншке сврхе
Великом руском изуму није одолела ни филмска индустрија: "Алтај" је за кратко време постао права звезда филма "Кроћење ватре", у коме "отац космонаутике", Сергеј Корољов, севши у аутомобил узима слушалицу и позива породицу. Ова сцена препричавала се још дуго након премијере филма, а сви су се питали како је могуће да овакав изум није раније угледао светлост дана.
"Алтај" је био коришћен и да се привуче пажња учесника и гостију Олимпијских игара, а посебно за велики спортски догађај новинарима су у Москви делили телефоне које би они могли инсталирати у своје аутомобиле и комбије.
"Алтај" заменили преносиви телефони
Мало по мало, "Алтај" је почео да се комерцијализује, а приступ технологији радио-телефоније постао је доступан и широким народним масама. Ипак, убрзо се пројекат замењен преносивим телефонима (сличним онима који су иницијално били одбијени због претпоставке да за њима неће бити потражње), а на сцену су ступили кабасти телефони са великим антенама који су се без обзира на баснословну цену позиционирали као згодна и преко потребна справица.