Магазин

Свакодневне навике које погоршавају анксиозност

Иако нас привремено чине срећним, неке од наших омиљених навика, као што су често гледање хорор филмова и конзумирања слаткиша, заправо могу бити веома штетне по ментално здравље, поготово на дуге стазе. Увођењем малих промена у свакодневној рутини појединца, симптоми анксиозности се могу значајно ублажити.
Свакодневне навике које погоршавају анксиозност© Pexels/cottonbro studio

Живимо у брзом времену, у коме је увек важно бити "у току", "на све стране", увек је неопходно бити спреман на рад и све нове изазове које живот пружа. Ипак, као последица наведених примера, многи људи данас пате од анксиозности, која се често појављује као страх од будућности/новитета, мишљења других људи и сл.

Постоје бројни, доказани узроци које стручњаци могу навести, од генетике до животних искустава, али многе навике које су део свакодневнице могу значајно да доприносе погоршању симптома. Често могу бити неприметне, тако да многи нису свесни да њихова јутарња кафа, омиљена крими-серија или дезерт могу бити "кривци". Неки од потенцијалних окидача анксиозности могу бити:

Само кафа за доручак

Кафа је многима омиљен напитак и свако се радује првој јутарњој шољи у току дана. Доказано је да kaфа има бројне антиоксиданте који су добри за организам, да је напитак помаже у концентрацији, мршављењу... Ипак, грешка коју многи праве је конзумирање кафе на празан стомак.

Кафа подстиче лучење кортизола, који је пожељан када нам треба боља концентрација и повишен ниво енергије. У исто време, кортизол се назива "хормоном стреса", што значи да превише кофеина (поготово без хране у организму) може довести до осећаја немира и раздражљивости, што аутоматски погоршава симптоме анксиозности. Осим тога, може доћи до поремећаја шећера у крви и прекомерног лучења киселине у (празном) желуцу.

Препоручљиво је појести барем врло малу количину хране пре прве шољице кафе, како би се негативни ефекти умањили.

Прескакање оброка или брзи оброци

Директна последица прошлог примера је прескакање јела или конзумирање хране "на брзину". Бројне студије указују да постоји директна веза између нередовне рутине исхране и погоршаних симптома депресије и анксиозности. Исто тако, превише "брзо" конзумирање хране мозак може "прочитати" као стресну ситуацију (у којој прављење адекватне паузе за јело није дозвољено).

Такође, када се на редовној бази не уноси довољно потребних хранљивих материја, долази до поремећаја когнитивних способности и концентрисање на задатке постаје све теже, што доводи до новог таласа нервозе.

Узнемирујућ садржај

Данас је немогуће избећи насилне сцене на екрану, било да су у реалном или фиктивном свету. Поред тога, код многих људи се чак може развити зависност од читања узнемирујућих вести, гледања документараца о злочинима, хорор филмова...

Прекомерно упијање садржаја који проузрокују интензивне емоције и стрес постепено може само погоршати анксиозност и унутрашњи немир. Тада је најбоље избегавати наведени садржај колико год је могуће, јер се последице најчешће не виде док не постану озбиљне.

Недостатак јутарње и вечерње рутине

Ако свако јутро и вече делује као време у коме не постоји одређен ред, осећај губитка контроле се продубљује на суптилан, али веома реалан начин. Свако људско биће тежи за осећајем контроле над својим животом. Успостављање јутарње и/или ноћне рутине може бити прави начин за развијање навике која се не мења и која није непредвидива, већ умирујућа. Довољно је почети од малих корака који ће олакшати свакодневницу, као што је припремање гардеробе или оброка за следећи дан.

Превише шећера

Умерене и препоручене количине шећера у свакодневној исхрани не представљају опасност, али прекомерно конзумирање слатког може довести до многих проблема не само са физичким, већ и са менталним здрављем.

Прекомерна количина слатког у исхрани доводи до наглог повећања, па затим спуштања шећера у крви, што може утицати на енергију у току дана, па самим тиме и на расположење. Многе студије су показале да зависност од шећера проузрокује осећај туге, нервозе и раздражљивости, тако да је препоручљиво пажљиво праћење количине конзумирања слатке хране на дневној бази.

image