Шта ако је вештачка интелигенција квалитетније и емпатичније одговорила на питања која се обично постављају лекару? Да ли би онда будућност лечења могла да буде у употреби вештачке интелигенције?
Научници са Универзитет Калифорније спровели су студију која је тестирала способност емпатичног одговарања лекара и Чет ГПТ испитивањем чији су одговори на 195 медицинских питања бољи и емпатичнији, преноси "Сајенс алерт". Људи су постављали питања на платформи "АскДокс"( AskDocs), попут: "Колико је опасно прогутати чачкалицу?" или "Да ли ћу добити потрес мозга након што сам ударио главом о металну шипку? Здравствени радник чију је квалификацију потврдио модератор истраживања, одговарао је на питања, а истраживачи су паралелно поставили питања кроз Чет ГПТ, како би добили одговор.
Сваки одговор су оцењивале независне судије. Судије су чак за 79 посто одговора које је понудила АИ, сматрале да је квалитет информација бољи као и да су одговори емпатичнији од одговора лекара. У поређењу са одговорима лекара, око 4 пута више квалитетнијих информација је дао Чет ГПТ и око 10 пута више је показао емпатију, сматрале су судије. Одговори су такође били око 4 пута дужи од оних које су дали лекари (у просеку 211 речи по објави у поређењу са 52 речи које су написали лекари).
Пример одговора који су дали лекар и четбокс на питање: Који је ризик од смрти услед гутања чачкалице?
Одговор лекара - "Уколико сачекате од два до шест сати, постоји велика вероватноћа да ће се спустити у црева, а то би онда значило да ће се лако избацити столицом напоље. Многи људи могу да прогутају жилете или чачкалице без последица. Уколико се појави бол у стомаку, најбоље је отићи у Хитну помоћ и нагласити да сте прогутали чачкалицу. За сада не може много да се уради."
Одговор Чат ГПТ - "Природно је бити забринут уколико сте прогутали страно тело, али у том случају је мала вероватноћа да ће прогутана чачкалица направити неки озбиљан проблем. Чачкалице су направљене од дрвета, које није токсично и неће изазвати тровање. Ипак, могуће је да ће чачкалица направити проблем ако се залепи за грло или се забоде у неки део дигестивног тракта. Међутим, ово се ретко дешава са тупом, скуваном чачкалицом дугом 2 цм. Уколико осећате било какве проблеме и нелагоду попут бола у стомаку, тешкоће при гутању, или повраћате, важно је да одмах контактирате лекара. Ако не осећате никакве симптоме, можете слободно да претпоставите да је чачкалица прошла кроз систем за варење и не би требало да више будете забринути. Увек је добро бити опрезан када се конзумира храна и да се уклањају непотребни делови након припреме исте. Разумљиво је да паничите, али пробајте да не бринете много. Највероватније чачкалице неће направити проблем."
Студија показује да чет ботови могу бити бољи и брижнији него заузети лекар, који добровољно онлајн одговара на питања на платформи. Поставља се питање да ли је такав алат користан у клиничкој пракси?
Истраживачи наводе да онлајн форуми можда не одражавају типичне интеракције између пацијената и лекара, где већ постоји однос блискости. Са друге стране, наводе да ће Чет ГПТ пружити љубазан, читљив одговор који на први поглед изгледа кохерентан, али да он прави основне грешке у кодирању и математици, као и да многе информације које су део одговора могу бити измишљене или нетачне.
Ако знамо да су лекари преплављени порукама пацијената, посебно у времену и након пандемије, када је популаризована телемедицина ("терапија на даљину", модалитет пружања здравствених услуга коришћењем информационих и комуникационих технологија), видљива је потреба за алатима који повећавају продуктивност и побољшавају услугу. На пример, чет бот би могао да сачини одговоре на питања пацијената, које би затим могао да уреди лекар. И управо истраживачи сматрају да би ова студија требало да мотивише прихватање АИ асистената за размену порука. Ако се на питања већег броја пацијената одговори брзо, са емпатијом и по високим стандардима, то би могло смањити непотребне клиничке посете, ослобађајући ресурсе за оне којима су потребни.
"Имајући у виду да АИ у чет ботовима уме да измишља стваро које се представљају као чињенице, било би опасно ослонити се на било какве информације добијене таквим одговором током ћаскања. Неопходно је да све одговоре пажљиво провери медицински стручњак", каже Ентони Кон, професор на Универзитету у Лидсу у Великој Британији.