Под циркуском шатром: Како је циркус Никулина у Москви постао место рађања незаборавних емоција

Историја најпознатијег руског циркуса започиње 1880. године, када је директор Алберт Саламонски, на улазу у зграду поставио "камен темељац" циркуске уметности - урамљен натпис и прву зарађену од циркуског спектакла рубљу. На самом почетку циркус Никулина није био ни приближно велик као што је данас - тек пет редова фотеља у партеру, пар ложа и галерија са дрвеним клупицама и местом за стајање. Циркус je временом постао "друга кућа" многим познатим уметницима, акробатама и укротитељима тигрова, лавова и других дивљих звери, а свако од њих желео је да остави лични печат у историји најпознатијег руског циркуса.

Свечано отварање био је догађај који се ишчекивао месецима уназад

Када је почетком 1880. године најављено свечано отварање првог циркуса у Русији, једно је било сигурно - биће то најспектакуларнији догађај године, а за улаз на историјски важну манифестацију тражиће се карта вишка. Тако је и било, 20. октобра 1880. године зграда циркуса врвела је од људи, знатижељних и узбуђених гледалаца, који су са нестрпљењем ишчекивали да на подијуму угледају неке од најбољих уметника тога доба.

Припремљен посебан програм, а пред гледаоцима су наступили гимнастичарка Хенриета, која је жонглирала на затегнутом канапу, госпођа Труци, која је јахала неоседланог коња, јахач Фреди Саламонски, кловнови, као и сам директор циркуса Албер Саламонски, који је вешто кротио 14 ждребаца пред задивљеном публиком. На подијуму су се то вече нашли и балетани-пантомимичари.

Гледаоци премијерне вечери били су најугледнији грађани престонице који су за карте издвајали баснословне своте новца, али и обични људи којима је Арберт, желећи да пружи незаборавно искуство, карте продавао по симболичним ценама.

Кловнови, акробате и егзотичне животиње

Када чујемо реч циркус, обично су нам прва асоцијација кловнови. И заиста, какав би то циркус био да нема тих шашавих ликова у шареним костимима, црвеног носа и упадљиве гестикулације? Ипак, они нису били једина атракција циркуса Никулина, иако је међу њима и заиста било легендарних имена, Јурија Никулина (по коме је циркус касније и добио име), Михаила Шујдина и Леонида Енгибарова, који је занат учио од чувеног комичара Чарлија Чаплина.

Посебно место у циркуском програму заузимали су коњи, које је Саламонски сам дресирао и волео највише на свету, сматрајући их благородним и невероватно интелигентним живим бићима. У својим наступима он је са коњима изводио задивљујуће трикове - коњи су по команди удружено стајали на задње ноге, играли у ритму музике, ходали по канапу или прескакали једни друге, а одушевљена публика овацијама је дочекивала сваки нови трик.

Поред ових племенитих животиња, у циркусу Никулина звезде су биле и дивље звери попут медведа, фока, лавова, тиргова и слонова, а њихове тачке публика је обожавала због налета адреналина и невероватне спретности животиња. Па, замислите само слона, онолику животињу, како балансира на лопти и добацује се кеглама са другим слоном! Или на пример тигра који скаче кроз обруче док се његов укротитељ вози на моноциклу жонглирајући. Призор је био невероватан!

Креативност и иновације као "погонско гориво"

У свом раду Саламонски се трудио да његов циркус буде непревазиђен и јединствен, за свакога, па чак и децу, будући да су деца предивна и захвална циркуска публика, која ће уметност доживети на један потпуно другачији начин. Преданост послу и уметности доживљавао је као свој позив, а чланови трупе бирали су се од најбољих ученика посебног "Државног училишта циркуске и естрадне уметности Румјанцева", који је био познат под псеудонимом Карандаш. Данас дипломци овог елитног факултета бриљирају у циркусима широм света, сваким својим наступом одајући својеврсни омаж руској школи циркуса.

Специјално за клинце Саламонски је правио програме прилагођене различитим узрастима, а наступе организовао у јутарњим часовима, током викенда и школских распуста, док је за новогодишње и божићне празнике организовао и посебне наступе са учешћем најмлађе публике. Једном речју, деца су постала центар дешавања и најважнији гледаоци и све што је могло бити подређено њима, било је.

Новија историја циркуса - син чувеног Јурија Никулина преузео "диригентску палицу"

Након Алберта Саламонског на чело најпознатијег руског циркуса 1982. године заслужено је дошао Јуриј Никулин, који је праткично цео свој живот посветио овој врсти уметности, ни не слутећи да ће његово име остати урезано у историји Русије. Попут свог претходника, и Јуриј је био отворен ка свим иновацијама и развоју, а поред јединствених програма Никулин је увек инсистирао, да у циркуској трупи има младе и талентоване људе који су жељни успеха и упечатљиве каријере. У децембру 1996. године циркус на Цветном булевару прославио је два значајна датума - 75. рођендан Јурија Никулина и 50-годишњицу његовог рада у циркусу, а у његову част културни споменик Русије понео је име "Московски циркус Никулина на Цветном булевару".

Након смрти Јурија Никулина колектив циркуса донео је једногласну одлуку да је његов син, Максим Никулин једини који може наставити тамо где је Никулин старији стао. И заиста, циркус је током времена само још више добијао на значају и популарности, а само здање у међувремену је изнова саграђено од темеља, како би се уметницима, животињама и посетиоцима пружио максималан ужитак и комфор.

Уметници су срце и душа циркуса

Своју љубав према послу први човек циркуса Никулина одувек је истицао, наводећи и да деца циркуских великана често и сами постану њихови наследници, кроз смех додајући да често они прво науче да ходају на рукама, па тек онда као сви остали људи, на ногама. Ипак, бити руководилац овакве једне културне институције представља велики изазов, будући да је од велике важности ићи "у корак са временом", али и задржати оно што је циркус у својој сржи.

"За мене циркус није само забава, већ посебан вид уметности, који повезује запослене у циркусу са њиховом публиком. Као и са сваком уметношћу, и овде је потребан баланс - користимо нове технологије, апаратуру и технике, како бисмо побољшали искуство гледалаца, али они никако не могу заменити људе и животиње", навео је Максим Никулин у интервјуу за РТ. "Уметници су срце и душа циркуса", додао је он, наглашавајући да велики, комерцијални циркуси попут Цирк ду Солеј често у својим спектаклима губе ту људску ноту и повезаност са публиком.