Магазин
Вежбање вам може помоћи да боље толеришете бол
Хронични бол је тренутно у многим земљама Запада распрострањенији од депресије или дијабетеса. Оваква врста бола је упорна и изузетно тешка за лечење - али две недавне студије, једна о потенцијалној интервенцији и друга о пореклу хроничног бола, дају нове информацији о лечењу овог проблема.
Према последњим истраживањима физичке вежбе, иако су можда последња ствар коју особа која живи са болом жели да ради, могу бити елемент опоравка од хроничног бола. Користећи податке из велике норвешке студије, која је истраживањем обухватила 10.732 одрасле особе, истраживачи у Универзитетској болници Северне Норвешке су анализирали нивое активности људи и њихову толеранцију на бол (мерено потапањем руку људи у ледену воду и одређивањем скале појединачног осећаја боли). Људи су испитивани два пута, у размаку од око осам година, преноси магазин "Тајм" ("Time").
Утврђено је да су они са активнијим животним стилом толерантнији на бол - што се више вежбало, то је више расла способност испитаника да издрже бол. Такође, они који су повећали ниво физичке активности у прелазном периоду говорили су да имају већу толеранцију на бол. Могуће је, пишу аутори студије, да се чешће кретање може користити као такозвани "нефармаколошки пут ка смањењу или превенцији хроничног бола".
Један од разлога зашто је бол тешко лечити, је зато што научници још не разумеју у потпуности како га тело перципира и регулише. Та слика је постала мало јаснија последњих година, првенствено захваљујући Нобеловој награди 2021. годинe, која је додељена за откриће рецептора за температуру и притисак у кожи који покрећу неуролошке сигнале, које разумемо као акутни бол. Али хронични бол је увек био компликованији, а имајући у виду да је повезан и са поремећајима менталног здравља, показује колико је сложен.
У другој студији, истраживачи су пратили мождану активност људи који доживљавају хроничну бол. Њихови налази су потврдили да акутна и хронична бол покреће различите сигнале у мозгу.
Како би испитали хроничан бол, тим неуролога са Универзитета Калифорније у Сан Франциску хируршки је уградио мале уређаје у мозак пацијената. Уређаји су пратили сигнале послате кроз два региона мозга: предњи цингуларни кортекс, област за коју се сматра да је критична за емоционални елемент бола, и орбитофронтални кортекс, област која има улогу у интензитету бола. Током неколико месеци, учесници су пратили своје симптоме и нападе бола, које су истраживачи затим упоредили са мерљивим подацима добијеним снимцима мождане активности. Открили су да се неуронска активност у орбитофронталном кортексу задржава дуже од активности у другим регионима, што сугерише да неки тренутни лекови, који се користе за лечење хроничног бола, можда не пружају најефикасније олакшање.
Истраживачи закључују да се мождана активност може користити за предвиђање и мерење таласа хроничног бола. За сада, норвешка студија је добар подсетник да су промене начина живота увек добар начин да особа олакша симптоме хроничних болести.
