Редовна физичка активност и избор квалитетнијих намирница требало би да буду приоритет, иако су нам често друге ствари много важније. А када се једном уђе у рутину, то постаје зависност. Зависност од доброг осећаја који имате након одрађеног тренинга или дуге шетње и једног доброг, здравог оброка, након кога нећете осећати глад већ након пола сата. Са временом, како будете истрајавали у таквом начину живота, неће бити ни дрхтавица, "падова шећера" и енергије током дана, осећаја умора и поспаности, као ни нервозе. Такав начин живота слободно можемо назвати једном врстом личне хигијене.
Физичка активност је та која утиче на спречавање већине болести модерног доба: дијабетеса, гојазности, повишеног крвног притиска и холестерола, срчаних и многих других болести, утиче на здравље дигестивног тракта, јача скелетни систем, поправља постуру.
"Сведоци смо да се променама навика прибегава најчешће само због промене физичког изгледа, и то не мора нужно бити лоша ствар. Ипак, постављајући испред себе циљ који је везан искључиво за физички изглед, а не и за здравље, врло често када дођемо до зацртаног циља, мотивација ослаби, а ми се опет нађемо на почетку. Вртимо се у круг са рестриктивним дијетама, тренинзима до изнемоглости због припрема за море, свадбе, Нову годину и слично", наглашава Александра Јапунџић, сертификовани тренер.
Међутим, постоји један други ресурс који је поред времена, наше највеће богатство, а то је наше здравље. Не треба да чекамо да све крене да нас боли и изнутра и споља и кривимо ретроградни Меркур, нагле промене времена и све остало за наше неодговорно понашање како бисмо узели ствар у своје руке и учинили нешто добро за здравље, и физичко и психичко.
Статистички подаци добијени на основу истраживања које је спровела агенција "Пропулсион" говоре да током дана на друштвене мреже и гледање телевизије грађани Србије у просеку потроше читава три сата. Али исто тако, када је реч о физичкој активности или припреми здравих оброка, најчешћи изговор повезан је са недостатком времена.
Да ли је време да се запитамо шта нам је заиста важније?