Већина старијих генерација има само фотографије из периода детињства, а само мали број и видео снимке који стоје негде на ВХС касетама код родитеља као успомена. Чак и најранија дигитална писменост генерација седамдесетих и осамедесетих прошлог века, остала је негде на Мајспејсu (Myspace једна од првих платформи, претеча Фејсбука), изгубљена. И док генерације рођених пре 2000. године осећају олакшање због непостојања њихових снимака на мрежи, касније генерације уопште нису биле те среће.
"Бејби бум" на друштвеним мрежама
Управо када су генерације родитеља добиле своју децу, а друштвене мреже доживеле бум, многе тадашње бебе биле су нон-стоп на њима. Иако деци технички није ни дозвољено да се пријаве на већину друштвених мрежа док не напуне 13 година, ипак неки тинејџери који се строго држе правила доживе прави шок кад се једном нађу на интернету и виде своје фотографије из детињства. У дигиталном свету све чешће се занемарује право детета на приватност, а друштвено је нормализовано дељење информација и слика деце, без питања, што је нешто што никада нико од нас не би урадио са сликама одрасле особе.
Нека деца су се сусрела са објавама својих родитеља који су приказивали интимне тренутке - фотографије купања, информације о дијагнози, усвајању и све то јавно на Фејсбуку. Пратиоци ових младих људи на мрежама су управо били ти који су их опоменули да постоји проблем. "Хеј, можда би требало да скинеш ово", само су неки од коментара које деца добијају а односе се на већ постојеће снимке и слике које су некад објавили родитељи. Данашњи тинејџери су већином опрезни у вези са дељењем информација. Некада се деца сурово шале на рачун вршњака који проналазе Фејсбук профиле својих родитеља, са снимцима и сликама, због којих се константно питају "Мама, о чему си тада мислила?".
Не постоји закон који може зауставити родитеља да објављују овакве информације о својој деци. Иако постоје правила коришћења на платформама, које укључују необјављивање неприкладног садржаја, попут физичког злостављања малолетника, голотиње деце, занемаривања, угрожавања и слично, али "качење" наизглед неувредљивог садржаја, такође може бити штетно, према деци чији су животи помно документовани на мрежи.
"Шерентинг" је модерна пракса родитељства 21. века
Да ли је прихватљиво делити део дететовог живота и могу ли родитељи на тај начин да угрозе безбедност своје деце? Више није реткост да маме на личне Фејсбук, Инстаграм, ТикТок...профиле постављају фотографије свог новорођенчета. Или да на блоговима о родитељству (којих има све више и све су популарнији) објављују лична искуства у вези са одгајањем детета, које прате управо дететови снимци и фотографије.
Према једном истраживању из 2010. године, око 92 посто двогодишњака (садашњи петнаестогодишњаци) у САД већ је на неки начин било присутно на интернету. Да ли на овај начин родитељи, и поред добрих намера, угрожавају једно од основних права детета - право на приватност и заштиту личних података? У неким земљама се отишло толико далеко, да је нови француски закон омогућио деци да, када одрасту, туже своје родитеље за кршење овог права.
За неке родитеље, престанак објављивање дечјих дневних активности, изазива осећај "дигиталне смрти", јер управо број прегледа, лајкова и коментара дају посебан вид позитивног охрабривања родитеља, чији је рад углавном невидљив и често непризнат. Многи родитељи мисле да је најопипљивији доказ њиховог рада њихово дете. Па ће се добро осећати када након слатке фотографије свог детета добију коментар - "Како је сладак!".
Уновчавање дечије интиме
И док су лајкови и коментари једно, новац који родитељи зарађују на рачун своје деце је нешто потпуно ново и феномен је времена у коме живимо. Породице које интимно документују своје животе на Јутјубу и ТикТоку могу прикупити велику публику, спонзорства и приход од реклама. Тренутно, ниједан закон не даје деци ових породичних влогера право на зарађени новац.
Последице тога су да су нека деца у САД била жртве малтретирања и вршњачког насиља. Наиме, девојчицама у овој земљи се дешавало да буду задиркиване због интимних информација које су њени родитељи делили на мрежама. Информације попут детаља о здравственом стању и физичким променама, које су познаници деце могли да пронађу на родитељским профилима, ескалирала су у вршњачко насиље, па су се жртве исписивале из школе. А такође су ову децу потпуни странци препознавали на улици, јер су их видели на интернету.
Препоруке за родитеље
Како не би дошли у ситуацију да већ великом детету објашњавате "о чему сте мислили док сте постављали снимак"(а ко зна можда и закон из Француске заживи и на глобалном нивоу), требало би повести рачуна о томе шта и како качите о свом детету.
- Упознајте се са политиком приватности сајтова и платформи на којима делите информације о деци. Неке од њих пружају могућност избора публике са којом ће садржаји бити дељени, затим, постављања лозинки и скривања садржаја на интернету из Гугловог алгоритма за претраживање
- Користите могућност добијања обавештења када се дететово име појави у резултатима претраге или када се информације о детету појаве у туђој објави
- Размотрите опцију анонимног дељења (без откривања својих и имена деце). Постоји више начина да се информације поделе тако да дететова приватност не буде угрожена
- Будите изузетно опрезни приликом дељења тренутне физичке локације детета
- Дајте свом детету право да пресуди које личне податке не жели да делите (укључујући цртеже, цитате, разне изазове и дистугнућа) или га питајте са ким жели нешто да подели
- Размислити о последицама "шерентинга" на дететову слику о себи и општу добробит (сада или у будућности). Када једном објавимо информацију на интернету, престајемо да будемо њени власници, па самим тим заувек губимо контролу над њом
- Уклоните са листе пријатеља оне који то у ствари нису - пријатеље пријатеља, оне који су вам само симпатични, али које не познајете лично, оне које сте додали из куртоазије
- Уклоните метаподатке и геоознаке са фотографија које планирате да објавите
- Немојте додавати никакве податке који би се могли користити за идентификацију ваше деце - пуно име, датум рођења, назив школе
- Без фотографија голе или полуголе деце. Ако нисте сигурни да ли да објавите фотографију, немојте је објављивати. На жалост, скоро половина фотографија објављених на сајтовима педофила, првобитно је наивно постављена на родитељске профиле, блогове и портале
Можда би ми, родитељи, требало да се на тренутак сетимо момената када су наши родитељи приказивали наше "срамотне" фотографије најближим пријатељима и кумовима и колико смо се постиђено осећали гледајући их са најближим људима. Данас слике и снимке наше деце могу да гледају не само наши пријатељи, јер по начину на који функционише интернет, једном на нету увек на нету.