На 150. годишњицу од рођења Николе Тесле и 115 година од оснивања Београдског водовода, 12. јула 2007. године, ова фирма je у сарадњи са Музејом Николе Тесле, подигла необичну фонтану, прву оваквог типа у свету.
У време када је Тесла осмишљавао фонтане, у Њујорку је живео и радио Луис Тифани, чувени јувелир, бизнисмен у успону, који осваја чувену 5. авенију. Његов накит данас је синоним за престиж, богатство и квалитет, али Тифани је био познат и по томе што је измислио нови начин израде витража која је по њему добила име "тифани техника".
Сарадња са Тифанијем
Нешто даље низ исту ту улицу, 5.авенију, у хотелу "Валдорф Асториа" (Waldorf Astoria), Никола Тесла је седео и размишљао како да заради новац, реши своје финансијке проблеме и настави своја истраживања. Како је био добар пријатељ са Тифанијем, направио је пословни договор са њим да припрема фонтане које би могле да се користе у ентеријеру. Међутим, знао да већина његових патената и замисли не би била примењива на дизајн накита или витража, те је одлучио да се позабави улепшавањем простора. Тако је рођена идеја о патентирању потпуно нове фонтане.
Осам година рада на нацртима и прорачунима
Мало је оних који знају да је чувени научник раду на фонтанама посветио осам година свог живота, јер иако наизглед лак пројекат, осмишљавање новог типа фонтане показао се као велики изазов коме је Никола Тесла приступио детаљно, као уосталом и свим својим пројектима. Тесла је сматрао да су дотадашње фонтане неекономичне, јер се њихова лепота базира на дизајну и облику, а да се јако мало значаја даје води. Због тога је желео да осмисли сасвим другачији принцип рада.
Осмислио је да вода циркулише великом брзином што би омогућило да се смањи њена количина, а да притом ефекат буде много бољи. У пријави коју је 1913. године предао америчком заводу за патенте, Тесла је, очигледно поносан на свој нови изум, између осталог написао:
"Нека се зна да сам ја, Никола Тесла, грађанин САД, са пребивалиштем у држави Њујорк, пронашао одређена нова и корисна побољшања фонтана. У наставку се налази целокупан, јасан и прецизан опис."
Патент је омогућавао ефикаснију и ефективнију употребу воде и енергије. Путем турбине која се налази у подножју, течност би се усмеравала навише кроз цев, да би се, након изласка из ње, прелила преко низа каскада, и у подножју разливала у водене ресе. Ова лепота могла би се додатно појачати додавањем боје или одређених супстанци у воду, различитим осветљавањем, или пак додавањем одређених мириса. Тесла је осмислио да је фонтане могуће израдити у различитим величинама, од мањих кућних, па до великих намењених хотелима, а могли су бити и огромни попут оних у парковима или на трговима.
Његов проналазак одобрен је тек 13.10.1914. године, али никада није остварио сарадњу са славним Тифанијем.
Теслина пумпа је, са малим модификацијама, направљена у једној београдској фирми. Руководилац овог изума био је др Милан Бојанић, а на Машинском факултету у Београду обављено је њено испитивање. Уметничка ливница "Браћа Јеремић" је излила ову фонтану од бронзе. Архитекта мр Јанко Крстић осмислио је њено просторно решење.