Роберт Де Ниро и Ал Паћино свакако нису први "стари очеви": неколико других мушких глумаца, музичара, па чак и америчких председника, добили су децу у касним годинама. Последњих година, просечна старост новопечених очева је порасла. Између 1972. и 2015. године повећала се за 3,5 године: просечан отац у САД има 30,9 година, а 9 процената очева је имало најмање 40 година када се његово дете родило. Најстарији отац икада, барем према Гинисовој књизи рекорда, имао је 92 године - иако се повремено појављују незваничне тврдње чак и о старијим мушкарцима.
Постати отац у касним годинама носи ризике
Истраживачи са Универзитета Јута и других института објавили су свеобухватну студију под називом "Поодмакле очинске године" и њиховог утицаја на плодност, проблеме у трудноћи и здравље деце, преноси Би-Би-Си.
Иако многе студије вероватно не би укључиле мушкарце Паћинових година, због тога што то није баш уобичајено, докази сугеришу да је сперма мушкараца у четрдесетим и педесетим годинама слабијег квалитета у смислу запремине, броја, покретљивости и мутација. Ове промене значе да је поодмакло животно доба оца "снажно повезано са високим ризиком не само од неплодности већ и од губитка трудноће након природног зачећа", пишу истраживачи. Неколико студија је, истичу, показало да старији отац значајно повећава ризик од побачаја.
Додатно, постоји и ризик од болести након рођења. Још педесетих година прошлог века установљено је да старији очеви чешће имају децу са генетским поремећајем, ахондроплазијом (најчешћи облик патуљастог раста).
"Постаје све јасније да је узнапредовало животно доба оца, баш као и старост мајке, повезано са лошим здравственим ефектима на потомство", пишу истраживачи из Јуте.
Истраживачи са Универзитета Станфорд, открили су да су старије године оца повезане са повећаним ризиком од ниске порођајне тежине код новорођенчади. Поодмакла старост оца је такође повезана са повећаном стопом различитих карцинома у детињству, као и урођених срчаних мана. Указано је на мутације које се акумулирају у ДНК сперме како мушкарци више старе, а то је нешто што њихови синови и кћерке могу да наследе.
Студије попут ових доводе до промена у начину на који лекари и научници размишљају о плодности. Годинама је постојала тенденција да се, када пар има проблема са зачећем, фокус ставља на жену и њене године, а велики део истраживања био је усредсређен на плодност жена. Међутим, сада постаје јасно да иако мушка плодност може опадати касније у животу и спорије, него код жена, старост оца је и даље важна и игра велику улогу.
За сада случајеви Паћина и Де Нира и других мушкараца у седамдесетим, осамдесетим и деведесетим - остају реткост. Али генерално гледано, очинство више није ствар само младог мушкарца. Од седамдесетих година прошлог века, број очева млађих од 30 година у САД се смањио за 27 процената, док се број очева старости од 45 до 49 година повећао за 52 процената.
Ако се тренутни трендови наставе, медицина - да не спомињемо друштвене ставове, ће без сумње морати да се прилагоди.