Поједини руски градови имају и свој надимак, нешто по чему су препознатљиви и јединствени: тако је Москва у народу позната као "Трећи Рим" или "Град на седам брежуљака", док Санкт Петербург често називају и "Северна престориница Русије" или "Град белих ноћи". И најмлађи град Златног прстена Русије, Иваново, има свој надимак, а народ му најчешће тепа са "Град невеста". Како је и због чега Иваново преко ноћи постало познато као град невеста, на који начин градске власти покушавале да реше ситуацију, али и како данас негују део историје који се везује за ласкаву титулу града?
Процват текстилне индустрије
Свој печат у историји Русије град Иваново оставио је захваљујући невероватној револуционарној историји, као и текстилној индустрији која се развијала муњевитом брзином, а златно доба и процват имућних династија допринели су препороду руске земље након рата са Наполеоновом војском. Већ до 1900. године, у њему се налазило чак 59 фабрика текстила, а давне 1928. године у Иванову је основана и највећа текстилна фабрика, дика и понос читавог Совјетског Савеза - чувени Меланж комбинат.
Како је Иваново постао "Град невеста"
Управо развој текстилне индустрије одредио је судбину града, као и његову титулу "Града невеста", премда је у производњи радило много младих, неудатих девојака. У ивановским фабрикама нису радиле само становнице тог градића, већ су се додатни људски ресурси "увозили" и из осталих крајева Русије, чиме се мало помало стварао дисбаланс у броју мушкараца и жена.
Проблем је посебно постао уочљив са почетком Великог Отаџбинског рата 1941. године, када су на фронт отишли сви војно способни мушкарци, а од укупно 71 хиљаде мобилисаних војника који су се борили на првим линијама у Смоленску, Брјанску, Москви и Стаљинграду, кући се вратило само 44 хиљаде. Преосталих 27 хиљада мушкараца из Иванова свој живот је дало за Отаџбину. Након 1945. године, Иваново је постало "Град невеста", а због дефицита мушкараца, само су одабране срећнице могле да заснују породицу.
"Брачни туризам" и манифестације
Мушкарци који су рођени и одрасли у Иванову од најранијег доба били су обасути женском пажњом и љубављу, а одрастајући у таквим околностима, веома брзо су се "размазили" и постали избирљивији јер, обрни-окрени, ожениће се свакако. Они никада нису, попут момака у градовима, морали за девојку да се "боре", напротив - оне су се бориле за њихову пажњу. Одједном, то се прочуло, и мушкарци из других крајева земље увидели су овај дисбаланс као шансу за себе, па тако нису ни ретки случајеви "брачног туризма", односно доласка у Иваново ради проналажења друге "половине".
На крају крајева, титула "Града невеста" добила је и свој званични епилог - невеста са разбојем за ткање нашла се и на грбу града, а ивановске манифестације попут "Параде невеста" и "Одбегла млада" почеле су да се организују из године у годину. И не само то, чак се и у песмама неретко спомиње овај ласкави и љубавни статус града:
О љубави ти својој причам поново,
А кад ми дојади да причам забадава,
Знај: Отићи ћу у Иваново,
А Иваново је Град невеста.
Ради успостављања баланса отворене и машинске фабрике
Родни дисбаланс у корист жена градске челнике навео је да се размисле о могућим корективним мерама, а најлогичнијом одлуком у то време било је отварање фабрика у којима би масовно били запослени припадници јачег пола. Своја врата једна за другом отварале су фабрике за обраду метала и израду машинске опреме, међутим, за јако кратко време власти су увиделе да њихов план није уродио плодом: сагласно статистици, жене су и даље "доминирале" са 56,8 процената од укупног броја становника.
Данас је Иваново "Град пензионерки"
Сагласно последњим подацима, Иваново је данас статус града невеста предало Новгороду, а родни дисбаланс је приметан само међу старијим суграђанима. Из тог разлога, и сами становници често воле да се нашале како је право време да се назив града преименује у "Град пензионерки".