Како упозоравају стручњаци, нова студија је показала да би чак и ако би свет данас значајно смањио емисије гасова са ефектом стаклене баште, Арктик могао да изгуби лед током летњих месеци. Упоређујући промене нивоа леда од 1979. до 2019. године, научници су открили да је смањење морског леда углавном резултат загађења које доводи до глобалног загревања, као и да су претходни модели анализе потценили трендове топљења леда на Арктику.
"Били смо изненађени када смо схватили да ће Арктик остати без леда током лета, чак и ако нешто учинимо по питању смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште", рекао је за Си-Ен-Ен климатолог Сеунг Ки Мин.
Арктички лед се накупља током зиме, а затим се топи током лета, обично достижући најниже нивое у септембру сваке године, а затим се циклус понавља.
"У студији се наводи предвиђање које упозорава да ће Арктик у периоду од августа до октобра најкасније до 2050. године изгубити сву количину леда", рекао је професор Мин.
У протеклих неколико деценија Арктик се загревао четири пута брже од остатка света, показало је истраживање из 2022. године. Како су навели стручњаци из НАСА, лед се у овој регији топио 12,6 одсто за деценију.
Последице отапања леда на Арктику имаће катастрофалне последице за свет и човечанство. Бели лед одбија сунчеву енергију Земље. Када се лед отопи, океани ће постати тамнији јер ће апсорбовати много топлоте узрокујући додатно загревање атмосфере.
Уколико би се повећале штетне емисије и додатно убрзало глобално загревање, Мин упозорава да би Арктик до 2080. године, до краја октобра, могао да остане без леда. Он додаје да би смањење нивоа леда могло да подстакне екстремне догађаје, попут шумских пожара, поплава и топлотних таласа, брже него што се очекивало.