Закон Канингема постао је нарочито популаран са развојем друштвених мрежа, чији је један од главних могућности и опција коментарисања туђих објава. Твитером већ годинама кружи и вирални мим под називом "На интернету је неко погрешио", а његова суштина је исмевање чињенице да се коментатори не могу отргнути пориву да укажу на постојање туђе грешке, прокоментаришу је и поделе своје "драгоцено" мишљење у онлајн дискусији, чак и када њихов коментар и нема неки значај.
Канингемов закон почива на правилу које гласи: "Најбољи начин да дођете до тачног одговора на интернету јесте да не постављате питање, већ објавите нетачну констатацију и затим само сачекате друге кориснике да се "упецају" и поделе онај прави". Ово правило добило је назив по америчком програмеру Ворду Канингему, проналазачу технологије "вики", захвањујући којој садржај сајта могу мењати не само администратори и модератори, већ и корисници сајта, односно његови посетиоци.
Како користити закон Канингема у своју корист
Закон Канингема применљив је у свакој сфери и виду комуникације, и није ограничен само на интернет. Оксфордски филозоф Џони Томас често упоређује овај закон са методама професионалног коучинга и наводи да он даје могућност "добијања знања пожарним путем, онда када је главни улаз затворен". Где све можете користити Канингемов закон?
- На послу - примера ради, радите на неком пројекту и не знате коју одлуку да донесете како бисте решили задатак који је пред вама. Уместо тога да мејлом или у групном чету поставите питање који приступ да користите, формулишите неправилну тврдњу, односно ону која је реална, али најмање ефикасна, и сачекајте да се у дискусију укључе и остале колеге
- Са друштвом - сигурно вам се десило макар једном да покушавате да се договорите са друштвом где ћете отићи на ручак или вечеру, а никако не можете да се договорите где ћете ићи јер нико не даје предлоге. Следећи пут уместо да питате "Где ћемо?" предложите место за које сте сигурни да већини неће одговарати и видећете како у групном чету само "прште" други предлози
- У приватном животу - уколико нисте сигурни коју животну одлуку да донесете (од "да ли да наставим да читам ову књигу" до "да ли да дам отказ у фирми у којој радим"), баците новчић. Иако звучи сулудо препуштати случају одлуке које се тичу ваше будућности, у овом смислу овај приступ вам може помоћи да разумете шта је оно што заиста желите: да буде писмо или глава, да наставите са читањем или оставите књигу, да наставите да радите ту где сте или да тражите нови посао?
Због чега Канингемов закон непогрешиво ради
Оксфордски филозоф Џони Томас објаснио је да Канингемов закон беспрекорно фукнционише већ годинама захваљујући специфичности људске природе, односно жељи да пред другима изгледамо паметније. Према његовим речима, у скоро сваком колективу или друштву постоје они који даноноћно маштају да за њих мисле да су најбољи и најпаметнији, а ни виртуелни простор није изузетак из тог правила.
Џони Томас пише и да је намерно објављивање нетачних информација на интернету, које је веома слично "троловању", заправо метод стар неколико хиљада година, а да је овакав приступ практиковао и старогрчки филозоф Сократ: он је волео да на јавним местима пред публиком разговара са случајним пролазницима и често је започињао разговор лажном или потпуно погрешном тврдњом, само како би покренуо дискусију. На пример, у Платоновом дијалогу "Менон" Сократ се слаже са нетачним наводима његовог друга Менона у нади да ће у току дигалога они имати још једно откровење. Након тога, филозоф помоћу паметног питања наводи саговорника да преиспита своје размишљање и закључи да су његови наводи нетачни.
"Сократовска иронија састоји се у томе да се учините некомпетентним у некој теми како бисте могли боље да је разумете и добијете одговоре на своја питања", наводи Томас, и истиче да је у много чему Сократов приступ сличан Канингемовом закону.