Савршен спој неспојивог: 6 занимљивости из живота Лава Толстоја

Постоје велики писци: Балзак, Дикенс, Гете, Данте Алигијери. Постоје филозофи који су променили свет. Постоје личности које не само што су били лидери, већ су били и симболи у очима јавног мњења. Али таквих људи у којима би се све ово сјединило мало је у светској историји. Једна таква личност био је Лав Николајевич Толстој.

"Стуб" руске књижевности, познат је широм света, а његова дела красе полице готово свих књижара и библиотека. Личности које су толико допринеле светској историји можемо набројати на престе једне руке, а његова биографија занимљива је не само књижевним фанатицима, већ свима који су имали прилике да се сусретну са његовим делима. Поред значајног доприноса култури и књижевности, Толстој је важио и за сјајног педагога, а у својој школи бесплатно је обучавао децу по специјално разрађеној методологији, трудећи се да буде са њима правичан и искрен.

Које су то најзанимљивије чињенице о чувеном руском писцу које служе као доказ да је некада спој сасвим неспојивих особина баш оно што је неопходно за успех?

У својим књижевним делима Толстој је описао историју своје породице и одрастања

Руски писац рођен је у породици официра у оставци, грофа Николаја Толстоја, и књегиње Марије Волконске, а његов деда био је казански гувернер Илија Андрејевич Толстој који је склоњен са дужности због злоупотребе положаја - након његове смрти силни дугови (око пола милиона рубаља), пали су на Лавовог оца. Како не би "упрљао" очево име, Николај је оженио Марију Волконску, која је у то време већ била "у годинама". Историја њиховог брака послужила је као основа "ростовске" линије у "Рату и миру". Лав Толстој се чак није потрудио ни да промени имена својих ликова, а добродушни и великодушни Ростов старији веома је подсећао на пишчевог деду.  Са друге стране, сурови Николај Андрејевич Болконски је "пресликани" отац његове мајке, Марије Волконске.

Осим у "Рату и миру", Толстој је много говорио о свом, и животу његове породице и у другим књижевним делима попут трилогије "Детињство, адолесценција, Младост" и "Ане Карењине", у којој је готово до детаља описује историју сопствене женидбе и патње која је уследила након ње, док у "Васкрсењу" преноси своје приче из младости.

Толстоју је Пушкин био брат, а Џингискан даљи рођак

Иако даљи род, Лав Николајевич и Александар Сергејевич били су браћа, а њихове прабаке - рођене сестре. Како? Њихов отац био је извести Иван Михајлович Головин, један од најближих људи првог руског императора Петра I, а његове ћерке Евдокија и Олга својим браковима створиле су две уметничке лозе - Пушкине и Толстоје: Евдокија се удала за наредника Александра Петровича Пушкина, од кога је и потекло презиме "сунца руске поезије", док се Олга удала за кнеза Јурија Јуријевича Трубецкова, касније прадеду Толстоја.

Иако звучи невероватно, Толстој је директан потомак монголског команданта Џингискана, чију су праунуку Батију својевремено удали за руског кнеза. Њихов род неколико пута се укрстио са другим еминентним породицама, да би се у 24. колену годио грог Толстој. Ипак Толстој није једини за кога се сматра да је потомак Џингискана, премда су групе научника из Енглеске и Француске дошле до занимљивих података да је чак 16 милиона људи на свету у крвном сродству са монголским командантом.

Толстој је течно причао татарски, арапски и старојеврејски језик

Пуне две године школовања Толстој је провео у Императорском Казањском универзитету који су завршила и његова старија браћа, а 1844. године Лав је "упао" на самофинансирање на смер источних језика, на којима су се учили арапски и турско-татарски језици. Иако се није истицао посебним знањем и оценама из осталих предмета, испите из језика полагао је са највишим оценама: латински, арапски и турско-татарски били су "његова шољица чаја".

Како не би обнављао годину, Толстој је уписао правни факултет, али и тамо је студирао само годину дана. Касније, у време војне службе, Лав је научио и кумикски језик, а у периоду духовне кризе седамдесетих година 19. века савладао је и старогрчки и старојеврејски језик само како би могао читати Библију у оригиналу.

Све љубави Лава Толстоја

У својој младости Лав Толстој је водио дневник, а у њему је делио не само мисли у потрази за духовним миром, већ и љубавне подвиге и понеки фијаско. Између осталог, један од најпознатијих исечака из његовог дневника, настао је 1851. године: "У мушкарце сам се често заљубљивао: прва љубав била су два Пушкина, друга љубав - Сабуров, затим трећа - Зибин и Дјаков, четврта - Оболенски, Блосфелд, Иславин, Готје и многи други. Сви људи које сам волео су то осећали, а ја сам видео како им је било тешко да ме гледају. Ипак, моја машта није сликала љубавне мотиве, штавише, они су изазивали несносно гађење".

Историчари немају основа да сумњају у истинитост Толстојевих речи из једној јединог разлога - јавности су били познате искључиво његове љубавне везе са женама: Валеријом Арсењевом и Катарином Тјутчевом, као и његовом супругеом Софијом Андрејевном Берс, коју је оженио и поред велике разлике у годинама - књижевник је на "луди камен" стао са 34 године, док је Софија имала тек 18.

У тражењу себе Толстој открио још један таленат

Након одласка из Императорског Казањског универзитета Толстој је неколико година узастопно тражио себе:покушавао је да се посвети вођењу домаћинства и изгради односе са сељацима у Јасној Пољани, заинтересовао се чак и за карташке игре и коцку, а сасвим спонтано заволео је и бродоградњу. Ипак, она му је убрзо досадила, а млади гроф одлучио је да ипак оде на село и пре него што је положио последњи испит на правном факултету и добио диплому.

Једна од највећих пасија, порд књижевности, за Толстоја је била музика, а композиције Шопена, Шумана, Менделсона и Моцарта могао је да свира сатима на клавиру у тишини свога дома. Ова љубав према класичној музици открила је и његов таленат за компоновање, па је крајем четрдесетих година и сам компоновао валцер - ово уметничко дело може се чути у филму "Отац Сергиј". Нажалост, музика није успела руског писца да извуче из "канџи" коцке и светског начина живота, а старији брат у жељи да помогне предложио му је да ступи у војну службу.

Своје прво књижевно дело написао је са само 13 година, а чак пет пута је био номинован за Нобелову награду

Када је сазнао да је његова тетка Александра Остен-Сакен преминула, млади Толстој веома је био потрешен, а у њену част је са само 13 година, на надгробној плочи урезао своје прво књижевно дело - песму са осам стихова коју је посветио њој. Ипак, до првог јавног објављивања дела прошло је још девет година, када је у "Савременику" изашао први део трилогије под називом "Детињство". У то време Толстој је био у војсци на Кавказу, а заједно са оригиналним рукописом у исдаваштво је послао и допис: "Са нестрпљењем ишчекујем ваш одговор који ће или ме или мотивисати да наставим да радим оно што волим или спалити све започето".

Издавач и класичар Николај Алексејевич Некрасов брзо је увидео да је млади Толстој, који се скромно потписивао само иницијалима Л.Н.Т, крајње надарен и у свом писму Ивану Тургењеву резимирао како је млади писац нови таленат који обећава. Тако је и отпочела књижевна каријера познатог руског писца која је имала безброј успона и падова: након невероватног успеха трилогије и "Савастопољских прича", Толстој се повукао са сцене и дугих 12 година живео и стварао у тишини, све док није објавио "Рат и мир".

Почетком 20. века Толстој је неколико пута био номинован за престижну Нобелову награду: 1902. године уместо њега је добио немачки историчар Теодор Момзен, 1903. године - Норвежанин Бјорнстјерне Бјорнсон, 1904. године - француски писац Фредерик Мистрал и шпански драматург Хозе Ечегарај-и-Ејсагире, док је 1905. године победу однео пољски класичар Хенрих Сенкевич. Последњи пут Новелова награда је уместо у Толстојеве, отишла у руке Италијана Џозуе Кардучи.