Загљаји су важни не само за развој мале деце, већ и за умањење стреса и побољшавање расположења и здравља код одраслих. Кључан су део љубавних, породичних и пријатељских односа, јер представљају доказ да је другим људима стало до нас, што је социјалном бићу, као што је човек, веома потребно.
Када одређене околности спречавају појединца од састајања са вољенима, може почети да осећа велику потребу за физичким додиром, без којег може доћи до озбиљних проблема са емоционалним здрављем. Ипак, то не значи да се ситуација никако не може поправити. Ако нам је заиста потребан загрљај, увек можемо загрлити сами себе.
Можда замисао делује чудно и мало блесаво, али многе студије су показале да постоје бројни бенефити од грљења самог себе и многи психотерапеути га препоручују као врсту терапије и самоутехе. Такође, када се појединац осећа несигурно, тужно, истресирано или нападнуто, често се говором тела "повуче у себе": гледа доле и прекршта руке, што представља "штит", који је заправо само мало другачија верзија грљења себе.
Ако сами себе несвесно грлимо, као одбрамбени механизам, сигурно је да постоје добробити када таква гестикулација постане рутина која се свесно обавља.
Против болова
Постоје студије које доказују да загљаји од других ублажавају бол, али исто се може рећи и за загрљаје које дајемо сами себи. Једно истраживање из 2011. у коме је учествовало око двадесет људи је показало да су осетили мању физичку бол када би прекрстили руке и загрлили сами себе. Аутори студије су претпоставили да долази до забуне у мозгу, јер се одвраћа пажња са бола и преусмерава се на другачији надражај. Поред тога, једно истраживање из 2015. је навело лучење окситоцина приликом грљења самог себе врстом "лека" против бола.
Поправља расположење и негује љубав према себи
Када долази до негативних емоција, поготово када не постоји очигледан разлог, човеку некада највише прија физички додир. Ако нема особе која може да нам помогне, онда је у реду направити паузу од неколико секунди и загрлити самог себе. Анализе показују да нежан физички додир умањује нивое кортизола (хормона стреса). Иако можда неће потпуно решити проблем, могуће је да ће ублажити лоша осећања, барем на кратко.
Осим расположења, грљење самог себе може утицати и на самопоштовање и љубав према себи. Исто као што је одржавање физичког и менталног здравља важно, умањити самокритике и практиковати нежност према самоме себи је неопходно за ментално здравље појединца, али многи људи заборављају да уведу такве навике.
Бити нежан према себи кроз позитивне реченице и физички додир може бити ефикасна утеха када пролазимо кроз тешка времена и осећамо се изоловано. Грљење самог себе може успоставити унутрашњи мир и разбистрити ум, пре него што доносемо нове одлуке и кренемо решавати проблем.
Сигурност и утеху које загрљај упућен самоме себи доноси не би требало подценити. Као и било која врста терапије, прво може почети као мала и "брза" навика у току дана, док не постане озбиљан и ефикасан метод ублажавања бола и непријатних осећања.
Не постоји "правилан" загрљај који можемо себи дати, али је важно да нам буде физички удобан, како бисмо се сконцентрисали на опуштање тела и ума. Да ли би нам пријао нежан или чврст загрљај? Када одредимо праву "јачину", потребно је остати у том положају неколико секунди и дозволити позитивне емоције и мисли да полако преовладају. Битно је подсетити се да је сваком људском бићу потребан физички додир, тако да грљење самог себе не би требало необично, већ сасвим природно.