Млади Рус Глеб Филс постао је популаран на друштвеним мрежама након што се током пандемије Корона вируса 2020. године преселио у Србију и почео на својим налозима на друштвеним мрежама да дели како изгледа живот на селу, ван домашаја цивилизације. За јако кратко време Глеб је савладао српски језик, који сада говори течно, а научио је да игра и ужичко коло.
Србија је Глебу прирасла за срце
Након одрастања у Русији, Глеб се преселио у Грчку ради наставка школовања, а медитеранска земља одмах га је очарала: на први поглед Глеб се заљубио у њихову културу и начин живота. Након тога, амбициозни Рус напустио је Грчку и запутио се пут британске престонице, где је радио све док 2020. године док због ситуације са вирусом посао није стао. Тада је донео одлуку да је време да иде даље, а главни фаворит била му је Србија, земља која га културом и језиком невероватно подсећа на Русију и у којој је имао и чланове породице и пријатеље. Почетак живота у Србији Глебу није пао тешко, будући да је презасићен градском вревом и ужурбаним животом, одлучио да се настани далеко од свих, што је његова породица подржала.
"Живим на планини и немам комшије, већ сам потпуно изолован. Јако је лепо и мирно. Имам 10 оваца, патке, гуске, препелице, мачке и пса, као и башту и пластеник. Када су људи чули да долазим у Србију, сви су били у чуду - зашто баш Србија? Мој одговор увек је био: А зашто да не? Србија је најлепша држава у којој могу да живим."
Цео дан је испуњен обавезама око домаћинства, а живот на селу није нимало лак
Глеб се јако брзо навикао на нов начин живота, а како каже, цео дан му је испуњен обавезама око домаћих животиња и имања: буди се око пола 6 ујутру и одмах иде да храни животиње, након чега следи доручак и одлазак у башту. У паузама од посла на имању, Глеб снима садржај за друштвене мреже и едитује га, како би дочарао и својим пратиоцима како изгледа живот на селу. Око поднева заједно са породицом руча, а како наводи, домаћи ручак припремљен од намирница из сопствене баште и домаћинства је нешто што се не може ни са чим упоредити. Након ручка пауза је обавезна, а око 16 часова традиционално испијају чај уз колаче. Током поподнева обично гледа филм са породицом или чита, а на спавање одлази око девет или десет увече.
"Мислим да су људи превише навикли на градске услове, на то да имају воду, струју и продавницу надомак куће. О животињама није лако бринути, увек може нешто лоше да се деси. Не можеч отићи на одмор, или у град или на празнике - мораш стално да чуваш те животиње", наводи Глеб. Како каже, никада није могао ни да претпостави да ће једнога дана бити пастир, али му је сада то омиљени посао, јер је здрав и умирујућ.
Живот у Србији пун анегдота
Након доласка у Србију, Глебов живот се испунио комичним догађајима, а како каже, овде је успео и да падне возачки испит: "Био сам јако нервозан. Полицајац је изашао из кола зато што сам радио убрзање на полигону. Хтео сам да наместим кола у добар положај како бих могао лепо да кренем. Мој инструктор је требало да уђе у кола, а док је улазио ја сам заборавио на њега и кренуо у рикверц, због чега је он умало пао. Срећом, није се наљутио, али испит сам пао и положио тек из трећег пута", присећа се Глеб.
Комичну ситуацију није избегао ни када је пливао за часни крст, а незгоду ће памтити јако дуго: "Обукао сам купаћи који ми је био мало већи, па нисам скинуо доњи веш. Када сам ушао у воду, купаће гаће су спале, а неко ко ме зна из цркве је видео моје гаће како плутају у води и довикнуо је "Глеб, изгубио си гаће"! Јако сам се уплашио јер сам мислио да испод њих нисам имао доњи веш, а читава ситуација била је пресмешна", наводи Глеб у једном интервјуу.