Од хаљине за купање до бикинија: Како су се мењали купаћи костими од 1800. године па до данас

Сезона годишњих одмора значи само једно: време је да се обнови колекција купаћих костима! Историја овог модног комада била је веома турбулентна, а кроз векове се упоредо са културом мењао и поглед на обнажено женско тело. Деветнаести век био је време у коме се женско тело чувало од погледа, а са културним развојем и еманципацијом током двадесетог века догодиле су се и две великие историјские трансформације. Како су се мењали купаћи костими од 1800-их година до данас и који трендови су били популарни кроз историју?

Средина деветнаестог века

Скромност и тајновитост биле су особине које су се веома цениле током историје, а један од најједноставнијих начина да се оне покажу јесте био начин одевања. Средином деветнаестог века купаћи костими се нису чак ни звали тако, већ је коришћен термин хаљина за купање. То заправо и јесу биле дуге хаљине које нису откривале много коже, а најчешће су биле направљене од вуне. Парадоксално, зар не? Сачињене из два дела, сукње до пода и горњег дела који је најчешће прикривао целе руке и рамена, ове хаљине у свом порубу имале су уткане тегиће, како се материјал не би подизао приликом уласка у воду и откривао више него што је дозвољено. У то време, коришћене су чак и посебне машине за купање - уређаји дизајнирани специјално за воду у које су жене улазиле како би пресвукле своје хаљине.

Касне 1800-те године

Крај деветнаестог века у индустрију купаћих хаљина (јер то још увек нису били костими) донели су један новитет - ципеле за пливање, будући да жене у то време нису смеле да показују ни боса стопала. Ове ципеле продавале су се заједно са купаћим хаљинама, а поред пресудне улоге у заштити женске чедности, служиле су и да заштите стопала од оштрих каменчића и комадића шкољки. Купаће ципеле прављене су од искључиво природних материјала, а најчешће сламе, а на нежно женско стопало фиксирале су се помоћу тракица. Модернији модели имали су и неки модни додатак, попут машнице, плетеница од сламе или разних мотива.

Двадесети век - век историјских модних трансформација

Почетком 1900-их година, дизајн купаћих хаљина незнатно се променио, а купаће хаљине и костими за мушкарце сада су креирани у "морнарском" стилу - од тамних материјала са препознатљивом белом штрафтом и крагном, употпуњене кожним сандалама. Како су године одмицале, женска чедност све више је била на цени, а постојеће хаљине и ципеле за купање почетком двадесетог века допуњене су још једним аксесоаром који је требало да подвуче женску мистичност. Тада су се појавиле и капе за купање, а поред примарне улоге, служиле су и да заштите фризуру дама које улазе у воду. Посебним додатком капама биле су и специјално дизајниране мараме које су се фиксирале на крај капа и давале им посебну стилску ноту.

Поред капа за купање, почетком 1900-их година појавили су се и мантили за купање. Израђени од најфиније свиле, дугих рукава и са капуљачама, купаћи мантили брзо су постали популарни међу дамама тог времена, будући да су се користили најчешће на плажи (како би сакрили женско тело од нежељених мушких погледа) и скидали тик пред улазак у воду.

1910-те године - линија поруба се подигла

Након вишедеценијског сакривања женског тела, купаће хаљине почеле су да попримају форму приближнију данашњој, буду краће и за нијансу отвореније. Ипак, конзервативна култура почетком 1910-их година овакву измену није одобравала, а жене су у јавности неретко наилазиле на критике, па чак и кажњавања због исувише отворених купаћих костима и приказивања (једва) нагог тела. У историји је записан чак и случај из 1907. године када је Аустралијанка Анета Келерман ухапшена на плажи и осуђена за непристојно обнаживање јер је њена хаљина за пливање била до колена, а руке, рамена и врат откривени!

1920-те године - године историјске трансформације и "плажних" патрола

Неколико година касније, почетком двадесетих година прошлог века, купаћи костими (да, сада их већ можемо називати костимима, а не хаљинама) доживели су историјску трансформацију, а ако је веровати записима, управо је случај Анете Келерман био преседан. Купаћи костими постали су практичнији и краћи, а међу најпопуларнијим моделима тог времена били су купаћи костими са "чамац" деколтеом, као и они са "V" изрезом. Упоредо са дужином костима и њиховом формом, мењале су се и боје и дизајн, па су тако црна и тамно плава боја полако почеле да бивају замењиване светлијим нијансама, а костими добијали и аксесоар у виду каиша који би истицао лепу женску фигуру. Од "историјске тековине" остале су само капе, које више нису служиле да прикрију главу и покажу чедност, већ само имале функцију заштите фризуре, а као додатак добиле су тракице које би се везивале испод браде, само да би стајале непомично. Током читаве деценије на снази је и даље била контрола купаћих костима, а жене су и даље морале да воде рачуна да њихов одабир костима буде у складу са правилима, с обзиром да су постојале посебне "плажне" патроле (попут данашњих комуналних полицајаца) које су обилазиле плаже и посебним мерачима мериле дужину костима. Жене које би правила прекршиле, добијале су казну затвора. Незадовољство међу женама је расло, а 1921. године организован је чак и протест због обавезног ношења халтера са купаћим костимом!

1930-те године - дубљи деколте и још краће ногавице

Почетком тридесетих година, женски купаћи костими све више су почели да подсећају на једноделне костиме какве имамо данас, са једном разликом - доњи део више је подсећао на шортс него на гаће, а морао је бити одређене дужине како се не би кршила строга правила. Горњи део који је у прошлости подразумевао дуге, а затим и кратке рукаве замењен је дебелим бретелама, а деколте се још мало "продубио" - таман толико да може да се наслути све, а да не буде вулгарно и непримерено. Овакви купаћи наставили су да се производе у светлијим нијансама, а вуна је замењена еластичнијим материјалима који би грудима пружали бољу потпору.

1940-те и 1950-те године - мала хаљина упадљивог дезена са тананим бретелама

Деценију касније, почетком 1940-их година, једноделни купаћи костими коначно су добили женственији изглед, а доњи део који је раније изгледао као шортс сада је замењен купаћим гаћама које је прекривала сукња. Горњи део костима добио је форму брусхалтера са танким бретелама, а овај дизајн преко ноћи постао је веома популаран. Још коју годину касније, 1946. године, једноделни купаћи добио је своју конкуренцију - дводелни купаћи сачињен од брусхалтера и широког шортса дубоког струка, познатији и као први бикини. Овај модел, који је откривао део стомака, посебно је постао популаран током Другог светског рата, премда је за његову производњу било потребно нешто мање материјала. Педесете године прошлог века у свет купаћих костима донеле су упадљиве дезене и употребу најлона и еластина.

1960-те, 1970-те и 1980-те године - купаћи костими откривају све више, а неон боје и "анимал принт" заузимају почасно прво место

Шездесетих година купаћи костими постали су још отворенији: доњи део остао је без сукње, а линија стомака је сада постала израженија. Материјали попут ликре и најлона потпуно су заменили све друге, па су тако костими почели да бивају све припијенији уз тело и сексуалнији. Седамдесетих година модна трансормација доживела је још један "бум", а купаће гаће почеле су да попримају форму "бразилки" и танги. Такође, популарност су стекли и једноделни костими са несвакидашњим изрезима. Кроз седамдесете године, дезени су постали још упадљивији, а пруге, "грашак" и цветни мотиви били су најпопуларнији међу дамама на плажи. Осамдесете године у свет купаћих костима унеле су неон боје и "анимал принт", као и дубљи бикини изрез који је наглашавао женске облине.

1990-те године - "Чувари плаже" вратили у моду једноделне костиме

Модна индустрија купаћих костима постала је још храбрија почетком деведесетих година, а на рекламама су приказивани модели јарких боја и занимљивих дезена који откривају готово цело тело. Средином деведесетих посебан траг на купаћим костимима оставио је легендарни филм "Чувари плаже", а једноделни костими поново су се вратили у моду, и то на велика врата.

Двадесет први век - савремено доба и огољено женско тело

Почетком двехиљадитих година задржали су све сви трендови из деведесетих, а појавио се и нови тренд који је у свет моде донела дизајнерка Ана Кол: популарни "танкини" био је скромнија верзија дводелног купаћег чији је горњи део уместо брусхалтера имао топ, док је доњи део остао непромењен. Касније, у моду су ушле и популарне "боксерице" - гаћице које су биле попут кратког шортса, које су жене поделиле у два табора - оне које преферирају изазовне и сексуалне "бразилке" и танге, и оне које желе да (макар делимично) прикрију задњицу.

У последњих неколико година, трендови из прошлог века доживели су своју ренесансу, а модели из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века поново се са поносом враћају: све више девојака и жена одлучује се за класичне моделе дубоког струка како би истакле фигуру попут пешчаног сата, а пругице и "полкадот" могу се видети на готово свакој плажи. Такође, у моду су ушли и купаћи костими у металик бојама.