"Где су прстићи": Како се у СССР обућа испробавала уз помоћ рендген апарата - педоскопа
"Чудо технике", како су совјетски грађани називали рендген апарат, у Совјетски Савез стигао је из иностранства, а први такви апарати појавили су се још двадесетих година двадесетог века са циљем утврђивања како на дечијој ногици "чучи" пар ципелица. Касније, уређај је почео да се користи масовно, а готово свака продавница обуће имала је по један такав апарат.
Како је технологија рендгенских зрака помагала у одабиру обуће
Одабир адекватне обуће умео је да представља проблем како деци, која не знају да тачно процене да ли им је ципелица велика или мала, тако и одраслима, којима се неретко дешава да на крају дана стопала отекну. Педоскоп је решавао све недоумице! Сам "захват" био је крајње једноставан: купац би пробао ципелу која му се допада и прилазио рендген апарату који би се укључивао на одређено време, а затим би се, заједно са консултантом у продаји, снимак гледао ради процене да ли је обућа таман или је потребан други број. Дечица су нарочито волела цео процес, и са задовољством би испробавала и по неколико пари ципелица, а родитељи и продавци су, ни не слутећи колику штету зраци могу нанети, деци удовољавали.
Штетност рендгенских зрака касније се занемаривала
Идеја о употреби педоскопа захватила је прво Велику Британију, затим Канаду, Сједињене Америчке Државе и Немачку, а тек након тога дошла је и у Совјетски Савез, а претпоставља се да је укупан број произведених педоскопа премашихо 15.000 уређаја. Тачан датума постављања таквих уређаја у СССР није познат, као ни дан када су коначно уклоњени из масовне употребе, док фотографије из тада главног тржног центра, ГУМ-а, датирају из 1953. и 1954. године.
Ипак, и поред каснијих сазнања о штетности рендгенских зрака, још неко време нико није марио за то: време "испробавања" обуће одређивао је тајмер који се могао наместити у дијапазону од 5 до 45 секунди, док је већина бирала да обућу испробава око 20 секунди.
Коначан крај ере педоскопа
Иако су произвођачи педоскопа "на сва уста" рекламирали уређај као потпуно безопасан, па чак и забаван за употребу, након неколико година његове употребе резултати су показали сасвим супротно, а широм света, као и у Совјетском Савезу, почели су да се јављају случајеви опасних опекотина насталих зрачењем, док су поједини корисници своје здравље озбиљно угрозили. "Жртве" овог уређаја били су и запослени у продавницама обуће, који су свакодневно, током радног времена били изложени зрачењу.
Масовна забрана педоскопа почела је шездесетих година прошлог века, а једна по једна продавница остајале су без "чуда технике": тада је сва одговорност за одабир адекватне обуће поново пала на продавце, а дечица су била ускраћена за забавно испробавање обуће по цену здравља.
