Читање књиге о великој љубави, која побеђује све изазове, у којој је мушкарац углавном успешан, згодан, пун разумевања, је многима омиљена активност. Наравно, постоје одређене препреке у причи, али крај се најчешће срећно завршава а овакве књиге представљају прави "бег од реалности".
Упоређивање и разочарење
Током читања таквог садржаја, скоро свако барем једном помисли: Зашто мој партнер није овакав? Затим, креће дубоко анализирање сопственог љубавног живота, преиспитивање емоционалног односа, које често доводи до незадовољства, јер стваран живот није као онај из романа. Након тога, може доћи и до осећаја кривице, јер упоређивање сопственог партнера са измишљеним ликовима делује бесмислено (иако жеља за "нечим бољим" и даље остаје).
Упоређивање фикције са стварним животом је довело до стварања најновије популарне врсте комплимената, који се може видети на друштвеним мрежама: "Мушкарац којег је написала жена." Другим речима, то су мушкарци који су нежни, али и снажни када треба, имају разумевања, сопствене амбиције, који пружају подршку, показују емоције, поджавају и поштују жене у свом животу и имају све остале карактеристике "савршеног" мушкарца (које се углавном могу пронаћи у љубавном роману).
Због тога, многи верују да љубавни романи више могу штетити међуљудским односима, јер очекивања за партнера постају "исувише велика". У исто време, љубавни жанр је већ деценијама један од најпопуларнијих у литератури, било да је у штампаној или онлајн верзији. Ако идеализоване љубавне приче заиста наносе толико штете, зашто су и даље омиљене књиге милионима читалаца широм света?
Као прво, добро је споменути да љубавне романе најчешће пишу и читају жене, што аутоматски може довести до одређених предрасуда: да су такве књиге само обична фантазија, "женска посла" и "бајке", које се никада неће остварити. Међутим, добро је запамтити да време утиче на књижевност, али и обрнуто.
Побољшање споствене емоционалне везе помоћу књига
Многи љубавни романи, поготово у савременом добу, представљају живот жена које имају сопствене интересе, посао, пријатеље/породицу, а партнер који их усрећује представља само још један позитивни део њене приче. Зашто жене не би биле инспирисане оваквим причама, у којима могу да теже ка успеху у животу, али и љубави? Да ли је заиста превише нереално тражити партнера са којим се жена увек може осећати сигурно, вољено, инспирисано?
Постоје бројне позитивне стране када је у питању читање љубавних романа, које се често запостављају. Прво, читање о бројним проблемима унутар туђег емоционалног односа (иако је фиктиван) може бити од помоћи када дође до изазова у сопственој љубавној вези. Тражење најбољих решења приликом конфликта, након анализирања сличних тема у љубавним романима, може бити продуктивно, јер се укључују нове перспективе и мишљења.
Многи љубитељи оваквих прича верују да им се комуникација у вези знатно побољшала, јер их је читање навело на отворене разговоре о сопственим осећањима, што помаже у развијању међусобног поверења и поштовања у вези. Поред тога, многи верују да овакви романи могу донети бенефите у интимном животу, јер развијају радозналост.
Пошто је секс често велика тема љубавних прича, многи сматрају да читање о развоју интимног живота фиктивних ликова може довести до појачаног либида, жеље за истраживањем са партнером и генералним побољшањем сексуалних односа. Такође, жене нису једини читаоци који се овако осећају - Џејсон Роџерс, писац, оснивач књижевног клуба и мачевалац који је освојио сребро на Олимпијским играма 2008. године, сматра да мушкарци могу имати много користи од љубавних романа:
"Љубавни романи су ми понудили прецизнији начин уважавање интиме. Помогли су ми да анализирам шта је интима. Сигурно је да постоји много секса у оваквим књигама, али помогле су у кристализацији схватања да је секс само претходница правој интими. Секс јесте врста експресије интиме, али права емоционална блискост је много важнија."
На крају, не може се рећи да су љубавни романи потпуно одговорни за уништавање или унапређивање веза у стварном животу. Као и све друге књиге у којима су радње и ликови измишљени, увек постоји граница коју треба повући између реалног и написаног света. Појединац који чита књигу мора сам одредити колико ће да утиче на његов живот, било да је у питању љубавна тема, трилер, драма, фантастика...
Некада је сасвим довољно да читамо одређено штиво зато што је интересантно, опуштајуће, буди емоције и инспирише. Ако из њега извлачимо позитивне стране и тиме покушавамо побољшати сопствене односе, не би се требало устручавати. Равијање боље комуникације са партнером на овај начин може донети неочекиване, али жељене промене. С друге стране, читање љубавног романа нам може помоћи да дефинишемо шта никако не бисмо желели у вези, што може бити охрабрење приликом доношења одлука о будућности сопственог љубавног живота.