Границе људске издржљивости се често испитују у свету науке a резултати увек могу варирати од особе до особе, као и њиховог тренутног здравственог стања. Међутим, из бројних експеримената који су били спровoђени деценијама, се може утврдити неколико генералних граница човековог тела:
Дехидратација
Само три дана без воде је довољно да доведе до озбиљне дехидратације и потенцијалне смрти, а седам дана већ представља фаталу границу за људска бића.
Глад
Свакоме се догоди да повремено прескочи оброк и поремети радован режим исхране, што углавном није велики разлог за бригу. Што се тиче екстремнијих случајева, опште правило за макисимално преживљавање без хране је око три недеље, под условом да се пије вода и избегава дехидратација.
Углавном, према многим анализама, после четрдесет пет дана гладовања ће деведесет одсто људи изгубити тридесет одсто укупне телесне масе, што доводи до озбиљних здравствених проблема и појаве смртоносних болести. Међутим, права граница најчешће зависи од почетне телесне тежине особе - што је већа тежина, тело дуже може да црпи хранљиве материје.
Хладноћа
Преживљавање екстремних хладноћа највише зависи од температуре коју тело успева да задржи помоћу кретања или заштитне одеће. Хлађење тела почиње када телесна температура спадне на тридесет пет степени Целзијуса, а губитак свести углавном долази када број спадне на двадесет седам. Када температура падне на двадесет два степена, може доћи до смрти. Потребно је бити веома опрезан приликом купања док је хладно, јер је доказано да хипотермија настаје након пола сата проведених у води која има температуру од четири степена Целзијуса.
Врућина
Сигурно је да људи лако могу осетити мучнину током великих врућина, али може доћи до озбиљнијег случаја хипертермије (прегрејавања) само након десет минута на температури од око шездесет степени Целзијуса. Међутим, научници сматрају да је човекова граница много већа и да до смрти долази када се температура дигне преко сто четрдесет степени. На пример, ватрогасци у опреми могу издржати око деведесет пет степени Целзијуса.
Без сна
Већ након двадесет четири часа без спавања, човек почиње да осећа последице несанице, као што су промене расположења, успорен рад когнитивних способности и моторичких функција…Тренутни најпознатији случај несанице је забележен током шездесетих година у Америци, када је 17-годишњи Ренди Гарнер издржао једанаест дана, то јест 264 сати без сна и ушао у Гинисову књигу рекорда.
Међутим, иако му је требало око два дана да се "врати у нормалу", наводно је патио од тешке инсомније деценијама након експеримента. Постављање рекорда за најдуже времена проведеног без сна је укинуто деведесетих година, како људи не би нарушавали здравље. Стручњаци сматрају да последице екстремне несанице не морају нужно бити смртоносне, али да ризик увек постоји.
Телесна температура
Када дође до болести, једна од реакција имунолошког система је повећање телесне температуре. Ако се температура повиси на четрдесет три степена Целзијуса, долази до оштећења мозга, а само један степен више доводи до сигурне смрти, јер долази до распада протеина у телу и "кувања" органа.
Висина
Човек може изгубити свест када атмосферски притисак падне испод педесет седам одсто, то јест на надморској висини од око 4.572 метара. Ипак, могуће је "тренирати" тело да поднесе овакве висине, као што је код планинара и пењача, који постепено привикавају тело на овакве услове.
Без ваздуха
Већина људи може издржати око два минута без кисеоника, три минута могу довести до несвестице, а четири до трајног оштећења мозга. Преко четири минута без ваздуха може довести до смрти, осим ако се плућа не "тренирају" кроз различите вежбе дисања и медитације. Због тога постоје рониоци који могу издржати чак седамнаест минута без кисеоника.