"Бити туриста на Алтају је исувише раскошно за туристу, а тако мало за Алтај", рекао је давне 1895. године Василиј Сапожников, руски истраживач, ботаничар и картограф који је током својих путовања истраживао Алтај заједно са мештанима не би ли се до детаља упознао са културом али и флором и фауном овог руског бисера.
Златне планине Алтаја представљају природни комплекс на самој граници Сибира и Централне Азије, на месту где се сусрећу Русија, Монголија, Кина и Казахстан, али и њихове историја, култура и народи. Кроз своју вишевековну историју овај руски драгуљ неколико пута био је "главна звезда" у свету: прво, када је на његовој територији откривено историјско археолошко налазиште, а затим и када је доспео на списак светске баштине УНЕСКА.
Златне планине Алтаја на списку УНЕСКОВЕ светске баштине
Златне планине Алтаја обједињен су назив за неколико Алтајских планина које се налазе у Руској Федерацији, а природни комплекс чине Алтајски државни природни резерват са зоном Телецког језера, Катунски биосферни резерват са планином Белуха и зараван на југу Алтаја - Укок. Значај историјског и природног блага Русије 1998. године препознао је и УНЕСКО, а јединствени спој шумовитих, степских, планинских и субпланинских предела какви се ретко где срећу били су "улазница" Алтаја на списак светске баштине УНЕСКА.
Алтајски природни резерват статус резервата стекао је 1932. године, а укупна површина резервата, укључујући и део Телецког језера, бисера Алтаја, процењена је на готово 966 хиљада хектара. Поред невероватне разноврсности животињског света, којим врви Телецко језеро, овај део Алтаја познат је и по реликвисјком кедровом дрвету, као и многобројним рекама и потоцима који вијугају међу планинским врховима. Овај део резервата богат је и културним и историјским наслеђем, а његови посетиоци имају прилике не само да посете етнографски музеј и централни дворац, већ науче и о локалним занатима којима се староседеоци поносе.
Катунски природни резерват знатно је мањи од Алтајског, а ипак, и поред "скромних" 393 хектара којима се простире, обилује природним богатствима. Готово половина Катунског резервата прекривена је литицама, а управо овде налази се чувена планина и највишу врх Алтаја - Белуха, која мами бројне алпинисте и љубитеље активног облика туризма из читавог света. Територију резервата "пресеца" чак 135 река које протичу једном од најлепших руских тајги, а бројне дивље животиње, попут ирбиса, снежног барса и алтајске планинске овце, "крстаре" непрегледним хоризонтима, чинећи фотографије из резервата још "инстаграмичнијим".
"Алтајска принцеза" - тајанствени чувар Алтаја и заштитница од злих сила
Не тако давне 1993. године, на висоравни Укок на Алтајским планинама недалеко од руско - кинеске границе, руски археолог Наталија Полосмак са својим тимом направила је историјско откриће - окована ледом, пронађена је древна гробница, која није личила на гробницу неке обичне личности. У ковчегу од дебла ариша, окружена са шест коња у пуној опреми, сахрањено је тело младе жене, толико добро очувано да су се на њему јасно уочавале чак и тетоваже са приказима животиња са роговима које су се претварале у цвеће. Тело "Алтајске принцезе" било је балзамовано са посебном пажњом коришћењем тресета и коре дрвена, а њена глава била је обријана и прекривена периком. Археолози су одмах по открићу мумију пренели у музеј, у коме су истраживања настављена, а након којих је утврђено да је "принцеза" припадала Пазиричкој култури, односно скупини скитских племена који су живели на Алтају у периоду од 6. до 3. века пре нове ере. Једна мистерија остала је неразјашњена - како се тело тако добро очувало кроз векове? Научно објашњење лежи у временским условима у којима је "принцеза" почивала све време, залеђена и заштићена од свих спољашњих фактора, а друга, у коју верује једнако велики број људи, јесте да је тело девојке сачувано захваљујући натприродним моћима које је имала и има и даље.
Алтај - сакрално место повезано са свемиром
Алтај, према најраспорстрањенијој верзији, у преводу са туркијских језика значи "златна планина", а ов природно благо одвајкада важи за сакрално место многих народа. Присталице езотерије настоје на томе да постоји нераскидива веза између Златних планина Алтаја и космоса, док планина Белуха има посебна, магијска својства, будући да се у њеној непосредној близини налази улаз у Шамбалу, мистичну земљу хармоније и благодети. Белуху и њену околину неретко је приказивао и чувени езотерик Николај Рерих.