Научници развили синтетичке људске ембрионе

Професорка Магдалена Жерницка-Гец, са универзитета Кембриџ и калифорнијског Институа за технологију, говорила је о неговању ембриона до фазе која је нешто већа од 14 дана развоја природног ембриона на годишњем састанку Међународног друштва за истраживање матичних ћелија у Бостону у среду.

Ове структуре немају срце које куца или почетак мозга, али укључују ћелије које би обично наставиле да формирају плаценту, жуманчану кесу и сам ембрион.

"Можемо да створимо ембрионе 'репрограмирајући' матичне ћелије", рекла је она на симпозијуму, пренео је "Гардијан".
Засад нема планова да се синтетички ембриони користе клинички, јер би било противзаконито да се убаце у људску материцу, а још није јасно да ли ове структуре имају потенцијал да наставе да се развијају даље од почетног стадијума.

Робин Ловел-Беџ, шеф одсека за матичне ћелије и развојну генетику на Франсис Крик институту у Лондону рекао је да "ако стварно моделирате нормалан људски ембрионални развој користећи матичне ћелије, можете добити ужасно много информација о томе како почињемо развој, шта може поћи наопако, а да не морате да користите ране ембрионе за истраживање".
Претходно, Жерницка-Гец и њен тим, као и ривалска група на Вајцман институту у Израелу показали су да би матичне ћелије мишева могле да се "самосастављају" у ране структуре налик ембрионима са цревним трактом, почецима мозга и срцем који куца.
Од тада, почела је трка да се овај рад пребаци на људски модел, а неколико тимова је успело да реплицира најраније фазе развоја.

Овакав развој наглашава колико је брзо наука у овој области надмашила закон, а научници у Великој Британији и других земаља већ крећу са израдом смерница за управљање радом на синтетичким ембрионима. "Ако је цела намера да ови модели  личе на нормалне ембрионе, онда их са становишта закона треба третирати као да су исте", рекао је Ловел-Беџ. "Тренутно у законодавству нису и људи су с правом забринути због овога."