На свету готово да нема човека који није чуо за макар једног од тројица мултимилионера или њихове компаније, али, а пре него што су стекли невероватно богатство и прославили се, и они су, као и сви ми, имали своје "киксеве". Грешке су део сваког бизниса и показатељ развоја и унапређења, а уколико их нема, врло је вероватно да компанија "цупка у месту". Данас, у свету напредних технологија, постоје бројни алати који нам могу помоћи да разумемо аналитику и трендове и своје пословање прилагодимо и унапредимо управо на основу њих.
Како су "из блата" ови милионери доспели на сам врх Форбсове листе?
Џеф Безос и два фијаска Амазона
Оснивач Амазона, гиганта онлајн продаје, уверен је да су управо грешке те које су му помогле да савлада неке од најважнијих лекција, а његова компанија остала је упамћена по два велика фијаска: првом, који га је довео да прве зарађене милијарде, и другом, који му је помогао да предвиди грешке у будућности.
Први "кикс" догодио се крајем деведесетих година, када је Амазон покушао да парира ИБеју, отворивши платформу за аукције, на којима је купац могао да купи производ по највишој понуђеној цени. Ова новина противречила је главној предности коју је Амазон до тада имао, а то је да купац може пронаћи потребан артикал и купи га по фиксној и прихватљивој цени. Ипак, овај фијаско "изродио" је нову, успешну идеју, а то је да екстерни трговци могу трговати на платформи. Ово је даље условило развој онлајн платформе Амазон Маркетплејс, која данас компанији доноси милијарде долара прихода.
Другу лекцију Безос је научио након фијаска са смартфоном Фајер Фоун, који је представљен 2014. године и који без обзира на рекордан број продатих телефона, ускоро потпуно нестао са тржишта. Након анализирања свих грешака и недостатака, компанија је узела у обзир добијене податке који су послужили касније за бољу реализацију другог већег пројекта - виртуелном асистента Алексе. Сам Безос своје пословање заснива на "успешном фијаску" - концепту оснаживања људи да буду смелији и експериментишу како би дошли до бољих резултата.
Лери Елисон - занемаривање рачуноводствених питања довело до "минуса"
Животни пут Лерија Елисона, "оца" софтвера Оракл није био нимало лак: у дечјем узрасту бизнисмен је боловао од тешке болести, а родитељску љубав готово да није ни имао, осим што су у одгајању помагали рођаци малог дечака. Касније, у студентским данима, чак два пута је уписивао факултет и оба пута га напуштао да би уместо учења радио као програмер у неколико компанија. Већ тада је Елисон увидео да је способан на много, и уместо да настави да ради "од девет до пет" за фиксну плату, одлучио је да преузме ризик: заједно са пар истомишљеника, седамдесетих година прошлог веека, основао је компанију која је ускоро освојила цео свет.
У првих неколико година компанија је пословала изненађујуће добро, а обрт се из године у годину увећевао. Ипак, 1990. године десио се фијаско, а први пут у историји Оракл је забележио рад "у минусу". Криза се догодила услед краткорочног планирања и потпуног занемаривања рачуноводствених питања од стране руководства. Кардинална грешка натерала је Елисона да преиспита своје пословне одлуке, али и замени младе, неискусне менаџере оним старијим и искуснијим. Кроз пар година од усвајања коренитих промена компанија је поново "стала на ноге", а данас је друга по величини софтверска компанија након Мајкрософта.
Бил Гејтс и пропали софтвер, претеча Мајкрософта
За живу легенду бизниса, Била Гејтса, већина је чула тек након што се његова компанија Мајкрософт "винула у небеса", али, ово није први пројекат овог милионера. Још у време студирања на Харварду, Гејтс је са својим колегама, "ајтијевцима" основао компанију Траф-о-дата, која је била усмерена на прикупљање и анализирање информација на путевима и која би помагала инжењерима да контролишу интензитет саобраћаја на путевима. Ипак, због недовољне развијености софтвера, пројекат је убрзо пропао и поред тога што је генерисао одређен приход.
Ово искуство помогло је Гејтсу да добије неопходно искуство које је касније бизнисмен преточио у нову идеју - далеко успешнију и познатију компанију Мајкрософт, која се данас налази на самом врху софтверског инжењеринга.