Научно истраживање објављено у магазину Карент Бајолоџи доказало је да су палеонтолози пронашли доказе да су предатори своје жртве, танистрофеје, обезглављивали свесно, будући да су њихови дуги вратови најосетљивији део тела. Претходно пронађена два фосила на којима је рађено истраживање потичу из периода тријаса, пре око 240 милиона година, а на оба примерка уочени су јасни трагови угриза по врату.
Крупни рептили тенистрофејама "дошли главе"
У епохи диносауруса (пре око 230 до 250 милиона година уназад), у океанима су живели рептили са изразито дугим вратовима који су припадали врсти танистрофеја, а њихови вратови били су и два пута дужи од остатка тела. Ово није било случајно - захваљујући својим вратовима танистрофеје су могле да лакше пронађу храну, па чак се и одбране од ситних предатора, али они крупни су им ипак "дошли главе", и то у правом смислу те речи.
"Дуго се знало да су два примерка тенистрофеја које смо проучавали пронађени у очуваном стању, а иако се понекад спекулисало да су им вратове одгризли предатори, то никада није званично потврђено", навео је Стефан Спајкман, истраживач еволуције гмизаваца у Државном природњачком музеју у Штутгарту. "Ми смо пронашли јасне трагове угриза на оба узорка који одговарају зубима предатора, а након анализе можемо потврдити да су ово први јасни примери обезглављивања океанских рептила у историји".
Дуг врат тенистрофејама је био "ахилова пета"
Спајкман је објаснио и да је разлог због кога су предатори нападали тенистрофеје управо по врату тај што је то најрањивији део њихових тела, а угризи који су пронађени показују да су предатори циљано "пикирали" део који је најближи торзу јер је далеко од главе.
"Ово изгледа као осмишљена стратегија која је служила само како би се онеспособиле тенистрофеје", додаје Спајкман, и појашњава како грабљивице делове вратова и глава заправо нису јеле, већ се одмах по нападу "бацале" на укуснији залогај свог плена.
Честе борбе за превласт у дубинама океана међу древним рептилима натерале су рањиве тенистрофеје да се повуку ка обали, где их предатори не би могли повредити, а како поједини научници сматрају, управо ова океанска миграција довела је до тога да се кроз еволуцију на копну настане и друге врсте рептила, претече данашњих гуштера.