"Бинџовање" је нови термин који смо усвојили из енглеског језика, а може се превести као "период интензивне конзумације"- хране, алкохола, вежбања, гледање серија, друштвених мрежа... У психолошком смислу, "бинџовање" се може дефинисати као преплављивање одређеним стимулусима и сензацијама који на кратко задовољавају наше потребе, представља понављајуће епизоде конзумирања великих количина хране у кратком периоду, праћене осећајем губитка контроле. Ово су периоди када се поједе све што дође под руку, а без правог осећаја глади.
Појединци који се боре са овим поремећајем у исхрани обично доживљавају интензивну кривицу, стид и узнемиреност након епизода преједања. За разлику од других поремећаја у исхрани, као што су анорексија или булимија, овде није укључујно компензаторно понашање попут прекомерног вежбања или пражњења.
Зашто се "бинџујемо" и зашто је ово понашање карактеристично за 21.век?
"Уколико се понављају епозоде преједања, може доћи до развијања поремећаја који се зове "бинџ итинг дисордер" (Binge-eating disorder, скраћено BED), односно компулсивно преједање. Немамо податке колико је заиста заступљен код нас, јер наши истраживачи нису баш ефикасни. На пример, поремећај преједања је најчешћи у Америци, где се чак 4 милиона особа бори са њим. Бинџовање спада у класификацију психијатријских поремећаја, а заступљен је и код нас", каже Анђелија Димовић психолог и психотерапеут у едукацији.
Периоде преједања може изазвати емоционални стрес и често игра велику улогу. Особа може да осети олакшање током конзумирања ове превелике количине хране, али после тога доживи осећај стида или губитка контроле.
"Ми се сви сусрећемо са емоционалним преједањем, а то у ствари значи да уносимо велике количине хране, али не да задовољимо физиолошку глад, него су најчешћи изроци у ствари емоције са којима не знамо како да изађемо на крај. Емоционална глад је начешћи узрок тог поремећаја", каже Димовић.
Како се дијагностификује
Упркос озбиљности БЕД често остаје непримећен или се одбацује због погрешних представа у друштво. Многи појединци пате у тишини, окривљујући себе за недостатак контроле. Образовање и свест су од виталног значаја за превазилажење ове стигме и унапрђивање начина ране идентификације и лечења.
Да би се успоставила дијагноза овог поремећаја морају бити присутна три или више од следећих симптома:
- једе се много брже него нормално
- једе се до преједања
- једу се велике количине без осећаја глади
- особа једе сама и у том тренутку нема осећај стида
- осећа кривицу или гађење према себи
"Углавном постоји неки догађај, непријатан, стресан, који буде окидач за превелико уношење хране. Тада се најчешће уноси храна која је масна и слатка, и која нам лучи хормоне задовољства, али тај наш окидач није задовољен на адекватан начин. А ми, како прође интензивна емоција, будемо преплављени осећањем кривице због тако велике количине хране коју смо унели. То онда поново буде окидач за непријатне емоције и онда поново једемо и тако се вртимо у циклусу емоционалног преједања", објашњава нам психолог како се понављају епизоде емотивног преједања.
Да ли постоје људи који су склонији емоционалном преједању?
"Преједање може бити повезано и са генетиком и са обрасцима, односно односу према храни који смо научили у детињству од наших родитеља. Често се дешава да је храна начин на који обележавамо неке прославе и неке позитивне емоције. Са друге стране је често повезано са начином на који сами себе или на који нас родитељи теше. Некад родитељи деци дају храну када су љута, вођени нашом изреком 'кад је неко љут тај је гладан'. Тако научимо да је храна нешто чиме задовољавамо наше емоције", сматра психолог и психотерапеут Димовић.
Како се наводи у литератури, узроци бинџовања хране још увек нису добро схваћени, вероватно јер постоје многи фактори који могу да утичу на преједање:
- Генетика - повећана осетљивост на допамин, хемикалију у мозгу која је одговорна за осећај награде и задовољства. Такође постоје јаки докази да је поремећај наслеђен
- Род - чешћи код жена него код мушкараца
- Промене у мозгу - Постоје индикације да људи са поремећајем преједања могу имати промене у структури мозга које резултирају појачаним одговором на храну и мањом самоконтролом
- Физички изглед - Проблеми са тежином могу бити и узрок и резултат поремећаја
- Слика о свом телу - поремећај се може јавити код особа које имају веома негативну слику о свом телу. Незадовољство телом, наизменични одлазак на дијету са периодима преједања, доприносе развоју поремећаја
- Опсесивно преједање - већина особа је имала историју преједања као први симптом поремећаја. Ово укључује преједање у детињству и тинејџерским годинама
- Емоционалне трауме - стресни животни догађаји, као што су злостављање, смрт, одвајање од члана породице или саобраћајна несрећа, су фактори ризика. Малтретирање и задиркивање у детињству због физичког изгледа, најчешће прекомерне тежине, такође може допринети развоју поремећаја
- Друга психолошка стања - скоро 80 посто људи који бинџују храну има бар још један психолошки поремећај, као што су фобије, депресија, посттрауматски стресни поремећај, биполарни поремећај, анксиозност или злоупотреба недозвољених супстанци.
Такође, епизода преједања може бити изазвана стресом, дијетом, негативним осећањима у вези са телесном тежином или обликом тела, доступношћу хране или досадом.
Ризици по здравље
Гојазност иначе изазива повећан ризик од срчаних болести, можданог удара, дијабетеса типа 2 и рака. Међутим, неке студије су откриле да људи који се бинџују храном, имају још већи ризик од развоја ових здравствених проблема, у поређењу са гојазним особама које немају овај поремећај. Остали здравствени ризици су могући проблеми са спавањем, хронични болови, астма и синдром "нервозних црева".
Код жена, ово стање је повезано са проблемима са плодношћу, компликацијама у трудноћи и развојем синдрома полицистичних јајника.
Како савладати преједање
Први корак у превазилажењу преједања је разговор са стручњаком која ће помоћи у постављању дијагнозе, који ће утврдити тежину поремећаја и препоручити најприкладнији третман.
"Емоционално описмењавање би било превенција. А када говоримо о епизодама преједања, важно је да се позабавимо одговором на питање - шта су то наши окидачи, које емоције нам буде, како да пронађемо боље механизме, односно како да изађемо на крај са таквом емоцијом, како да уживамо у храни. Мислим да је јако важно да постанемо свесни јер код преједања нема уживања у храни, тако да би супротно томе била свесност током јела", сматра Анђелија Димовић.
Према њеном искуству, најбоља метода лечења је прво освешћивање проблема током психотерапије и тераписјким радом, а у у препознавању поремећаја предлаже следеће смернице:
- Да ли једемо и када нисмо гладни?
- Да ли храна помаже да се осећамо боље?
- Да ли једемо да бисмо се умирили или када смо тужни, љути, узнемирени или када нам је досадно?
- Да ли се награђујемо храном?
- Да ли редовно једемо док се не наједемо или преједемо?
- Да ли нам храна даје сигурност?
- Да ли осећамо да нам је храна пријатељ?
- Да ли осећамо немоћ или да смо ван контроле када једемо?
Шта би требало да урадимо као друштво, маме, као породица, као неко ко брине о деци у смислу превенције будућих поремећаја?
"Пре свега, када су деца мала требало би да делујемо на њих кроз сопствени пример. Наш однос према храни мора да буде што адекватнији, па ће се и они о томе учити на правом примеру. Такође, требало би пронаћи боље начине за награђивање било ког жељеног понашања, мада понекад то може бити и храна. Мислим да је јако важно поштовати индивидуалне разлике. Код нас у култури често важи - шта ти је у тањиру то мораш појести до краја. Требало би поставити границе и научити децу да једу разноврсну храну, не само оно што они воле. Али, са друге стане није свој деци потребна иста количина, а свакако им није потребно онолико колико и нама."