Дански археолози наводе се да је то било здање велико као најмање три фудбалска терена и изграђено од земље и дрвета, тако да се поравна са сунцем током солстиција, пренео је Гардијан.
Хумка, која је садржала посмртне остатке око 60 мушкараца, жена и деце, имала је неколико пролаза кроз које је су се директно пробијали сунчеви зраци у најдужим и најкраћим данима у години.
Археолози су такође открили много тога, од животињских скелета преко људске лобање до других вредних предмета попут бронзаног врха копља, на местима где је сунце сијало кроз отворе, наводи се у саопштењу општине Тил, града удаљеног око 70 километара источно од Ротердама, где је локалитет ископан.
Главна хумка је пречника око 20 метара а њени пролази су поређани да служе као соларни календар. "Људи су користили овај календар да обележе важне тренутке, укључујући фестивале и дане жетве", рекли су археолози. Претпоставља се да је ово светилиште вероватно било веома значајно и за обављање ритуала и сахрањивање мртвих. Додаје се да су редови стубова стајали дуж стазе које се користе за процесије.
Ово брдо је подсетило на Стоунхенџ, познати мистериозни праисторијски споменик у Британији, где се овај феномен такође дешава, пренела је холандска национална телевизија.
Током ископавања локалитета 2017. године, археолози су такође открили неколико гробова, а један од њих одсносио се на жену са стакленом перлом из Месопотамије, данашњег Ирака. То је најстарија перла икада пронађена у Холандији и истраживачи су рекли да је доказано да су житељи ових простора били у контакту са људима удаљеним скоро 5.000 километара.
Археолозима је требало шест година да истраже више од милион ископаних предмета из каменог, бронзаног и гвозденог доба, као и из римског царства и средњег века.
Након завршетка ископавања, локација је поново покривена како би се омогућили грађевински радови, а нека открића биће изложена у локалном музеју у Тилу и у Холандском националном музеју антиквитета.