Истраживања спроведена од стране НХС-а, највећег британског здравственог портала, у сарадњи са магазином Хјуман Рипродакшн и докторком Анет Твејтс са Универзитетског колеџа у Лондону, доносе радосне вести свим паровима који се боре за потомство и маштају о великој породици, а како се наводи, резултати су показали да је природна трудноћа након рађања бебе зачете путем вантелесне оплодње учестала појава, преноси Би-Би-СИ.
Стимулација јајника током ВТО, хормонске промене и смањен стрес подстичу фертилитет
Истраживачи који су анализирали узорак од преко 5.000 жена широм света у периоду између 1980. и 2021. године, дошли су до занимљивог закључка: стимулација јајника током циклуса вантелесне оплодње позитивно утиче на функцију јајника. Осим побољшаног рада јајника, ту су и промене у хормоналном панелу, али и смањење нивоа стреса након добијања прве принове, захваљујући чему вероватноћа за природном трудноћом може да порасте и до 20 процената!
Своје искуство неочекиване природне трудноће испричала је и Шеми Тарик, британска докторка којој је дијагностикована "ниска резерва јајника", односно смањен ниво преосталих резерва јајних ћелија - њене шансе да затрудни природним путем биле су готово равне нули. Након пет безуспешних покушаја вантелесне оплодње, шести је донео срећу, а Шеми и њен супруг коначно су добили сина. Своје искуство Шеми је поделила у интервјуу за Би-Би-Си Њуз:
"Мој лекар ми је након порођаја споменуо контрацепцију, али смо се обоје сложили да у мом случају то неће бити потребно, будући да су ми шансе да затрудним биле мање од 1 посто. Осам месеци касније, била сам, сасвим неочекивано, поново трудна."
Своје стручно мишљење на ову тему дала је и докторка Анет Твејтс, која је истражила чак 11 међународних студија које су показале да код једне од пет жена природна трудноћа најчешће наступа у року од три године од зачећа вантелесном оплодњом. На ове податке надовезала се и клинички ембриолог Марта Јанса Перез која је упозорила на важност освешћености код жена (али и њихових партнера) да је зачеће могуће у сваком тренутку, а нарочито након рођења бебе зачете вантелесном оплодњом.
Висок степен неплодности је здравствени изазов на глобалном нивоу
Извештај Светске здравствене организације који се темељи на детаљним истраживањима и праћењу репродуктивног здравља жена и мушкараца и ове године приказао је алармантне податке када је број особа погођених неплодношћу у питању, а како се наводи, тај проценат варира између 16,5 и 17,8 процената светске популације. Да ствар буде још гора, ужурбани начин живота, велика количина стреса и неправилна исхрана на ово стање утичу још више. Нажалост, високи трошкови често представљају препреку пацијентима да приступе третманима за неплодност, а од 44 европске земље, само 12 земаља нуди до шест финансираних циклуса интраутерине оплодње.
Вантелесна оплодња у Србији о трошку РФЗО
Према најновијим подацима, преко 100.000 парова у Србији се бори са проблемом неплодности, док је у Београду сваки пети пар принуђен на вантелесну оплодњу. Парови који не могу да постану родитељи природним путем имају могућност пријаве за вантелесну оплодњу о трошку државе, односно о трошку Републичког завода за здравствено осигурање (РФЗО).
За помоћ државе у добијању потомства, парови су у обавези да испуне одређене захтеве:
- друге опције за лечење стерилитета су исцрпљене
- упркос одговарајућем лечењу, неплодност је и даље присутна код жена
- жена није напунила 45 година у време доношења БМПО комисије
- функција јајника је очувана
- индекс телесне масе жене је мањи од 30 (БМИ)
Неопходни услови за мушкарца подразумевају:
- да мора да има живе, односно морфолошки исправне сперматозоиде у ејакулату или
- да мора да има замрзнуте сперматозоиде у некој од клиника у Србији.