О медицинским својствима алоје први писани трагови пронађени су на сумерским глиненим таблицама чак 2.100 година пре наше ере. И други древни народи су користили су је у борби против инфекција, паразита и кожних болести.
Чак је и египатска владарка, Клеопатра, веровала је да је алоја извор њене лепоте и младоликости, те се редовно купала у соку од алое вере, а египатски фараони су је носили са собом у загробни живот. Коришћена је и као природни дезодоранс, лек против убода, озледа, отеклина, опекотина, промрзотина, за јачање отпорности организма, слично као што се користи и данас.
Јединствени љиљан
Алое вера је вишегодишња биљка из породице љиљана. Биљка има меснате листове отпорне на сушу. Воду скупља и чува у листовима па се чак 95 посто алоје састоји од воде, што јој помаже да опстане на изузетно високим температурама на којима живи. Иако на свету постоји око 400 познатих врста из рода Алое, нису све врсте лековите.
Лековите врсте се гаје због умирујућег гела. Овај гел није добар само за проблеме са кожом, већ може да се меша са водом да би се добио сок који је пун хранљивих материја.
Заправо, алоја је званично заведена као пургатив (средство за чишћење црева) и средство за заштиту коже у САД 1820. године и тридесетих година клинички је коришћена за лечење опекотина коже и слузокоже услед оштећења у радиотерапији.
Данас, скоро да нема козметичке компаније која не додаје сок или друге деривате алоје у своје производе, укључујући шминку, сапуне, креме за сунчање, пене за бријање, шампоне, марамице и хидратантне креме.
Хидратација и антиејџинг ефекат
Дерматолози упућују на то да мукополисахариди из биљке помажу у везивању влаге у кожи. Такође, студије показују да алоја стимулише фибропласт (који производи колаген и еластин), чини кожу еластичнијом и мање набораном, па се може користити као хидратантна крема јер заглађује кожу и даје сјај.
Гел ове биљке користи се и као лек за кожна обољења, промрзлине, псоријазу и херпес. Научне студије показале су да алоја помаже и при санирању ожиљака.
Важни витамини, ензими, минерали...
Будући да ова популарна биљка садржи читав низ витамина, ензима, минерала, масних киселина и аминокиселина, алоја има и антибактеријска и антивирусна својства. Биљка се чак и комерцијално користи као састојак јогурта, пића и десерта.
250 милилитара чистог сока од алое вере садржи:
Калорије: 8
Протеини: мање од 1 грама
Масти: мање од 1 грама
Угљени хидрати: 3 грама
Влакна: 2 грама
Шећер: мање од 1 грама
Сок алое вере садржи витамине А, Ц и Е, Б12, фолну киселину и холин. А од важних минерала ту су: калцијум, бакар, селен, хром, манган, магнезијум, калијум, натријум и цинк.
Нежељени ефекти
Локална употреба биљке може да иритира кожу. Орална алое вера, која има ефекат лаксатива, може изазвати грчеве и дијареју, што може да доведе до поремећаја равнотеже електролита у крви оних који је користе дужи временски период. Такође може да обоји дебело црево, што отежава преглед дебелог црева током колоноскопије.
Употреба на кожи - Никако не би требало наносити алое веру на дубоке посекотине или тешке опекотине. Људи који су алергични на бели лук, лук или лале имају већу вероватноћу да буду алергични и на алоју.
Високе дозе оралне алое вере су опасне, а посебно су опасне код особа које имају цревне проблеме, срчане болести, хемороиде, проблеме са бубрезима, дијабетес или дисбаланс електролита.
Интеракције са другим лековима - Уколико свакодневно примате одређену терапију за третман хроничних болести, алоју би требало да користите само уз саветовање са лекаром јер алоја може да блокира апсорпцију лекова.