Према конвенционалној археологији, писану комуникацију изумели су Сумерски народи у периоду између 3000. и 4000. године пре нове ере, међутим, археолошко откриће недалеко од грчког града Касторија на читаву историју "баца" ново светло. Своје историјско откриће археолог Јоргос Курмузијадис још увек није дешифровао, али верује да би оно могло сведочити о древној комуникацији житеља Касторије на тему пребројавања инвентара.
"Диспилио" плочица стара преко 5.000 година
Древна плочица пронађена је захваљујући професору праисторијске археологије Јоргосу Курмузијадису, који је истраживања вршио у неолитском језерском насељу на самом северу Грчке, недалеко од града Касторија, а који је насељен још пре 7.000 до 8.000 година. Овај артефакт није једини драгуљ Касторије, будући да су пронађени и бројни докази о сточарству, оруђа и посуђе, али је свакако најсјајнији, будући да садржи јединствени текст писан непознатим писмом који датира из 5260. године пре нове ере.
Плочица је израђена од кедровог дрвета и готово је савршене четвороугаоне форме димензија 23×19,2×2 центиметра, а текст који је угравиран на плочици највероватније представља писмо коришћено пре Линеарног Б писма које су користили микенски Грци. Професор Ксурмузиадис сматра да би ово писмо, које још увек није дешифровано, могло бити историјско откриће које би променило ток цивилизације.
На површини артефакта, која је окарактерисана као предња страна, може се уочити уклесаних 10 редова линеарних вертикалних и хоризонталних "знакова", а назиру се и трагови ватре, док се слични уклесани знакови могу видети и на горњој страни древне плочице.
Дешифровање писма биће веома тешко
Иако доста добро очувана захваљујући условима у којима се миленијумима налазила, "Диспилио" плочица је ипак претрпела оштећења након што је откривена и кратко време била изложена кисеонику. Настала оштећења археолозима су задала муке, а дешифровање непознатог писма сада је теже него што је било. Ипак, према речима професора праисторијске археологије "ови знакови сугеришу да тренутна теорија према којој су стари Грци научили да пишу од древних цивилизација Блиског истока (Вавилонаца, Сумерана, Феничана, и слично), не успева да премости историјски јаз од око 4.000 година".
Срећом, савремене технологије нуде бројна решења, па преостаје да видимо да ли ће можда вештачка интелигенција моћи археолозима да припомогне у разумевању древног писма Грка које је потенцијално најстарије писмо на свету.