"Ако може само мало лево": Природни феномен "стидљивог" дрвећа

Када бисте посматрали шуму из птичије перспективе, приметили бисте тајанствено кретање крошњи - сложену игру међусобног избегавања која је још један у низу доказа да је природа фасцинантна, а сва жива бића у екосистему научена да се прилагођавају једни другима зарад опстанка. Феномен "стидљивог" дрвећа је ту да нас подсети да природа има далеко сложенији систем комуникације и понашања него што смо икада могли да претпоставимо.

Неретно се у природи сусрећемо са чудесним феноменима који нас остављају без даха: један од таквих феномена је и "стидљиво" дрвеће, тајанствена појава која се јавља код одређених представника биљног света. Иако бисмо очекивали да се гране преплићу и додирују једна другу, поједине врсте дрвећа, насупрот свим очекивањима, одржавају одређено међусобно одстојање, као да се труде да не наруше мир свог "првог комшије" и не пређу границу пристојности. Овај фасцинантан феномен већ вековима интригира научнике и заљубљенике у природу, а спектакуларни снимци из ваздуха на комјима се јасно види сложен геометријски узорак остављају без даха апсолутно свакога.

"Да комшији НЕ цркне крава"

Иако још увек није у потпуности разјашњено због чега долази до овог феномена, научници претпостављају неколико могућих разлога. Једно од објашњења јесте да је дрвеће "довољно паметно" да разуме да превише густе крошње могу бити дом за бројне штетне инсекте и болести, и да се оваквим дистанцирањем труди да сачува своје, али и здравље свог "комшије", тако што ће онемогућити штеточинама да прелазе са једну на другу крошњу, са једног на друго страбло.

Друга теорија указује на то да феномен "стидљивог" дрвећа може бити механизам за оптимизацију ресурса - другим речима, одржавање довољног одстојања између крошњи помаже сваком дрвету да добије довољно светлости, воде и хранљивих материја који су потребни за правилан раст и развој. Место под сунцем за свако дрво у шумском екосистему! Такође, ове празнине служе и као природни коридори за кретање животиња, омогућујући им лакши приступ храни, води и стаништима других врста.

Млађе дрвеће "стидљивије" од старијих и искуснијих јединки

Заинтригирани овим феноменом, научници широм света спровели су бројна истраживања како би разумели механизме који стоје иза "дистанцирања" дрвећа, а у појединим студијама коришћено је тродимензионално скенирање дрвећа како би прецизно мапирали распоред крошњи и одстојање између њих. Једно од значајнијих истраживања спроведено је у тропским шумама Малезије, где су научни тимови дошли до сазнања је ова појава најизраженија код младих стабала, док се код старијих јединки уочава чешће преплитање.

Научници се, наравно, нису ограничили на истраживања прашума, већ су ову појаву покушали да одгонетну и кроз посматрање дрвећа у снежним пределима, а утврђено је и да овакво "дистанцирање" доста помаже током зиме. Наиме, сигурно сте приметили да се током зимског периода гране под тежином снега погну, па чак и пукну - довољно удаљени једно од другог, они имају могућност да се заштите од снега, будући да простор између крошњи поспешује струјање ветра, али и спречава задржавање снежног покривача.

Интересантно је напоменути и да су научници током својих истраживања дошли до занимљивог закључка да феномен "стидљивог" дрвећа није присутан код свих врста дрвећа, већ само код појединих. Тако, на пример, у "стидљиво" дрвеће спадају еукалиптус, бреза, бор, буква и понека врста храста.