Да ли је "бројање калорија" и даље најефикаснији начин губљења килограма? Управо су истраживачи испитивали да ли исти утицај на губитак килограма имају ограничавање временског оквира у којем се једе или бројање калорија, пише "Њујорк пост". Такво истраживање спровели су научници са Универзитета Колорадо.
У студији је учествовало 90 одраслих, који су били подељени у групе. Једној групи је било дозвољено да једе шта год жели, али само између поднева и 20 часова, док је друга група могла да једе кад год жели, али су ограничили унос калорија, осносно смањили за 25 посто. Такође, праћена је и контролна група, чије постојеће рутине нису промењене, у односу на претходне две.
Учесници експеримента успешно су се држали своје исхране и нису пријавили никакве нежељене ефекте током периода испитивања. У поређењу са контролном групом, они који су ограничили калорије, али нису ограничили временски оквир, уносили су 405 калорија мање дневно и изгубили су око 12 килограма више у просеку, након годину дана. Они који су учествовали у повременом посту уносили су 425 калорија мање дневно и изгубили су око 10 килограма.
"Временски ограничена исхрана постала је популаран режим мршављења. Нагли пораст популарности овог начина исхране, највероватније је последица његове чисте једноставности и чињенице да не захтева од људи да броје калорије да би смршали", рекао је дијететичар и водећи аутор студије Шухао Лин.
Повремени пост или аутофагија, је популарни тренд исхране који практикују познате личности попут Џенифер Анистон, Никол Кидман, Камерон Дијаз и Марка Волберга. То исхрана током одређеног временског периода, после кога следи пост.
Ризици повременог поста
Постоје две различите исхране са повременим постом. Уз дијету 16:8, једе се у временском оквиру од осам сати дневно а пости се 16. Постоји и дијета 5:2, која подразумева нормално конзумирање хране пет дана у недељи и ограничавање на један оброк од 500 до 600 калорија следећа два дана. Заговорници исхране повременог поста 16:8, верују да он побољшава контролу шећера у крви, побољшава функцију мозга и продужава животни век. Међутим, овакав пост може да доведе до преједања касније током периода од осам сати, што понекад доводи до гојења.
Управо због све веће популарности, до сада је било много студија које су испитивале предности и ризике периодичног поста. Једна студија је навела да би могао бити користан за губитак тежине, али да има и негативан утицај на репродукцију и изазива проблеме са плодношћу.
Истраживачи су такође у ранијим истраживањима открили да повремени пост није довео до ништа већег губитка тежине код гојазних људи од дневног ограничења калорија. Управо такве резултате је приказала студија из 2022. године која је утврдила да су повремени пост и прескакање доручка повезани са већим ризиком од смрти услед развоја кардиоваскуларних болести.
У међувремену, мало је доказа да бројање калорија помаже у губитку килограма, мишљења су епидемиолога и дијететичара у Великој Британији, који сматрају да би људи требало да се усредсреде на квалитет своје хране пре свега, иако је бројање калорија и даље боље од повременог поста.
Без обзира на то, аутори ове специфичне студије верују да би њихова открића могла да иду у корист повременог поста, посебно зато што су многи људи фрустрирани и боре се да прате сваку калорију коју уносе дневно, док временска ограничења дозвољавају учесницима да једноставно само гледају на сат, уместо да прате калорије, што има ефекат на губитак тежине, и на смањење кардио-метаболичких ризика. "Доказано је да када гојазне особе ограниче своју исхрану на временски оквир од шест до осам сати дневно, оне природно смање унос енергије за 350 до 500 калорија. А са клиничког становишта, ови налази су најважнији", сматра Лин.
Аутори су нагласили да ће бити потребно спровести више истраживања како би се видело ко ће посебно имати користи од ове врсте дијете.