Иако нам најближи људи у животу желе најбоље, понекада чак и добре намере могу имати супротан ефекат. Како би особа кориговала килажу и побољшала здравље, подршка других може имати велику улогу за успех. Међутим, нова студија британског универзитета у Сарију показује да туђа мишљења и поступци могу знатно успорити и пореметити нове здравствене навике појединца.
Истраживачки тим је открио да одређене врсте комуникације и односа могу успоравати процес: свесна саботажа, нуђење хране "из љубави" и жеља за удовољавањем (када појединац не жели да се блиска особа "мучи" због вежбања и дијете). Наведени примери могу спречити људе у покушају да смршају. Истраживачи су открили да саботажа, обесхрабривање онога ко одлучи да се здраво храни или тренира, постављањем психолошких баријера отежавају људима процес мршављења. Поред тога, недостатак охрабривања од стране других може негативно утицати и на самоуверење и мотивацију.
"Губитак тежине често доводи до промена, јер појединцу може давати ново самопоуздање, што доводи до потенцијалне промене друштвене динамике у њиховим односима са другима. Многи не прихватају такве "тубруленције" у блиском друштву, због чега (свесно или подсвесно) покушају да обезвреде нечији фитнес циљ, како би ствари остале онакве какве јесу", говори Џејн Огден, професорка здравствене психологије у Сурију и главни аутор студије за портал "Стади фајндс (StudyFinds)". Додаје да је потребно наставити истражвања улоге породице и пријатеља када је у питању мршављење.
Добре намере, лоши резултати
Неколико студија је открило да породица, пријатељи и партнери могу да се "договарају" са онима који покушавају смршати, у покушају да се "слажу" са њиховим понашањем које их заправо не држи на правом путу ка успешним управљањем тежином. Тим је такође открио да људи који често воле да нуде храну блиским особама могу несвесно саботирати пут ка мршављењу, чак и када се спремање/куповање хране за другог ради из најбоље намере.
Наведени пример се може применити у било којој врсти односа, од партнерског до пријатељског и породичног, јер храна спаја људе и представља велики део многих култура света. Због тога, тим закључује да породица и вољени најчешће не желе намерно да нас спрече да постигнемо своје циљеве, али одређене навике и понашања ипак могу бити препрека.
На пример, ако се састајемо са друштвом у ресторану и одлучимо да прескочимо обилан оброк, пријатељи нас могу навести на наручивање хране која нам може покварити досадашњи напредак, уз објашњење да је "укусна" и да би требало да се "опустимо". Други пример може бити породично окупљање, на коме се подразумева да је дељење хране и прихватање свега што домаћин послужи само део основног васпитања, чак и када знамо да не би требало да игноришемо тренутни режим исхране.
"Људи одлуче да смршају из многих разлога, било да је звог здравља или како би се осећали боље. Подршка пријатеља и породице може бити непроцењива, али понекада, прихватање нездраве хране или несвесно постављање менталних ограничења може нарушити напредак," објашњава Огден.
Тражење баланса
Како избегли овакву врсту неспоразума, најбоље је обавити озбиљан разговор са најближима, како бисмо им дали до знања да желимо да озбиљно схвате наше намере и циљеве. Битно је нагласити да и нам њихова помоћ и подршка много значила.
Препоручљиво је предложити и заједничке активности или промене навика које могу бити од помоћи. Неке од њих могу бити вежбање у групи или провођење више времена напољу и кретати се. Друга верзија може бити заједничко спремање здравије хране кроз истраживање нових рецепата.
На крају, потребно је знати да наши најближи нису у обавези да нам се придружују, али да не би требало толерисати било који свесни или несвесни покушај саботаже. Људи којима је заиста стало до нас ће озбиљно схватити наше жеље, поготово када је у питању мршављење у циљу побољшања здравља.