Магазин
Истраживања доказују: Супротности се ипак не привлаче
Експерименти показују да људе који личе на нас сматрамо привлачнијима јер их доживљавамо као "љубазне и од као људе од поверења". Изгледати слично ствара осећај блискости, што може довести до пријатељског понашања и веће вероватноће да се са неким уплови у везу. "Двојник"(doppelbanger) је фраза којом се описује забављање са неким ко невероватно личи на нас.
Када се погледају слике парова попут Кортни Кокс и Џони Макдејда или Руни Маре и Хоакима Финикса, на први поглед делује као да су на слици брат и сестра, а не љубавни пар. У питању је феномен према коме људи бирају некога ко личи на њих за емотивног партнера.
Међутим, овај феномен не постоји само у свету богатих и славних. Управо увидевши све више парова који су у вези а људима невероватно личе, покренута је страница на Инстаграму под називом "сиблингсордатинг" (siblingsordating - рођаци или "у вези"), а на којој се могу пронаћи слике емотивних партнера који изузетно личе.
Зашто тражимо људе који личе на нас
Студија коју су водили психолози са Универзитета у Аустралији показује да људи могу тражити емотивне партнере који имају слично лице, јер их доживљавају као љубазне, да делују као да имају више разумевања и људе од поверења. И управо су бројне студије покушале да објасне зашто постоји привлачност између људи који личе, а многи то своде на подсвесно привлачење некога ко изгледа као члан породице. Истраживање мађарских научника из 2008. године, показало је да су жене склоне да бирају партнере чија лица личе на лица њихових очева, док су мушкарци склонији да имају везу са женом која личи на њихову мајку, пише "Дејли Мејл".
У међувремену, француска студија из 2012. године је показала да неке мушкарце највише привлаче слике жена које су дигитално измењене тако да личе на њих.
За најновије истраживање, научници су желели да истраже које црте лица чине да некога сматрамо привлачним. Психолози су окупили 682 хетеросексуална учесника и забележили укупно 2.285 интеракција међу њима, од чега је 1.188 било засноване на интеракцији учесника са партнером исте етничке припадности, а преосталих 1.097 са партнером друге националности. Свака интеракција је трајала три минута, након чега су учесници попунили упитник како би оценили привлачност и љубазност особе са којом су разговарале. Истраживачи су открили да сличност лица утиче на перцепцију привлачности, другим речима - учесници су оценили као привлачне особе оне на које личе.
Учесници су такође добили више оцене од партнера исте националности, у поређењу са онима друге етничке припадности. Занимљиво је да је сличност лица одредила и да неко буде боље процењен као "љубазан", а није било онда битно ни да ли су из различитих етничких група. Зашто је то тако? Стручњаци сматрају да слична лица дају људима сигнал да постоји неко сродство, а то ствара осећај осећај да смо блиски, а самим тим расте и осећај поверења. Тим истраживача сматра да вероватно постоји и генетска основа за то каква лица сматрамо привлачнима.
