Када видимо да смо добили гласовну поруку која траје више од једног минута, често постоје две потенцијалне реакције: узбуђени смо да чујемо шта нам пријатељ/члан породице/партнер има саопштити, а неки очајавају, јер толико дугачка порука одузима време и захтева концентрацију. Понекада, многи их чак и поптуно игноришу.
Осим слушања, постоје и мишљења везана за слање гласовних порука. Некима је лакше да информације пренесу на најбржи могући начин: говор у микрофон, без коришћења тастатуре, размишљања о правопису или гледања у екран. Други мисле да је класична, написана порука најбољи избор, јер "томе поруке и служе". Интересантно је да се разлике у ставовима према гласовним порукама најчешће виде када се упореде мишљења млађих и старијих генерација.
Порука или "подкаст"
Постоје бројни клипови на ТикТоку укојима припадници генерације Зед шаљиво коментаришу да су дугачке гласовне поруке које добијају од пријатеља само један "приватни подкаст", који ће радо слушати чим буду имали паузу у току дана. Према појединим онлајн анкетама, пипадници старијих генерација углавном више воле текстуалне поруке. Многи психолози тврде да људи који не воле овај начин комуникације једноставно немају довољно стрпљења да одслушају гласовну поруку која је дужа од једног минута.
Није могуће закључити да ли је један тип размене порука нужно бољи или гори, али сигурно је да функције гласовне поруке сигурно неће нестати из употребе, већ ће се само наставити развијати. На пример, Епл тренутно развија додатну функцију у дописивању, помоћу које ће испод сваке гласовне поруке постојати генерисана ауто-транскрипција. Поред тога, Ватсап већ неко време има опцију убрзавања гласовних порука, како би се скратило време слушања.
Недостаци
Људи који избегавају ову функцију највише желе уштедети своје време. Када неко пошаље гласовну поруку од, на пример, десет минута, сигурно је да ће бити потребно пронаћи тиху просторију и издвојити време, да бисмо одслушали поруку до краја и смислили адекватан одговор. У том смислу, константно слање и примање гласовних порука може бити непрактично.
Поред тога, тада могу настати и проблеми у односу: када нам неко стално шаље гласовне поруке (поготово ако су могле кратко и написати), можемо стећи утисак да друга страна не поштује наше време и да очекује да ћемо увек бити спремни да их слушамо и да им одоворимо. Тада може доћи до фрустрација и потенцијалног сукоба.
Како би се избегао нежељени сценарио, најбоље је отворено разговарати и поделити своју перспективу. У већини случајева, особа која нам често шаље гласовне поруке не мисли да заслужује нашу пажњу по сваку цену, већ је једноставно навикла на такав начин комуникације. Један искрен разговор може исправити ситуацију и обе стране могу доћи до компрмиса.
Предности
Иако у неким случајевима заиста јесте лакше написати поруку или обавити кратки позив, гласовне поруке могу бити добар избор из неколико разлога. Прво, лакше је пренети жељене емоције коришћењем одређеног тона гласа, поготово ако је тешко дочарати их преко текстуалне поруке (молба, извињење или било која тема у којој су осећања велики део разговора).
Осим тога, гласовне поруке могу бити сјајан избор када нам је блиска особа далеко (веза/пријатељство на даљину, током путовања и раздвајања од породице и сл.), поготово када се налазимо у различитим временским зонама. Тада није увек могуће дописивати се или обавити позив, тако да остављање неколико порука које драга особа касније може преслушати може бити значајно за одржавање односа. Између осталог, понекада је лепше чути глас особе која нам недостаје, него само прочитати текст на екрану.
Сигурно је да никоме не може одговарати само један тип комуникације, али промене у свету технологије су неизбежне и не делује као да ће се гласовне поруке ускоро одбацити. У исто време, свако има право да одабере да ли жели да користи одређену функцију или не, али ако је прилично попуарна, најбоље је унапред истаћи на који начин се може пронаћи "златна средина" и прилагодити новим додацима дигиталног света.