Магазин
Више од пола океана није више плаво: Научници тврде да је за све криво глобално загревање
Најновија студија показује да је више од половине светских океана добило зеленкасти тон у последње две деценије, као последица човековог утицаја на екосистем. Анализирањем сателитских снимака површине океана, научници су закључили да је у последњих двадесет година дошло до великог развоја фитоплактона, микроба налик на биљке, који су један од највећих узрока промене боје, преноси "Дејли Мејл (Daily Mail)".
Када се посматра љуским оком, промена боје делује суптилно, али посебни сателити и опрема које користи НАСА су били главни фактори у прецизном одређивању "зелених" површина, тако да је утврђено да чак педесет шест одсто светских океана више нема чисту, плаву боју.
"Гледати ово како се дешава није изненађујуће, али је застрашујуће. Ове промене се слажу са климатским променама које проузрокује човек," рекла је ауторка студије Стефани Дутјеквич, истраживач са Масачусетског инситута технологије.
Статистике и снимци показују да су највеће промене и трансформације у зелено уочене у топлим, тропским океанима, близу екватора. Иако је присуство фитопланктона иначе добар знак, јер представља темељ морског ланца исхране који одржава равнотежу у океану, сада је исувише распрострањен и спречава друге организме да преживе у одређеним подручјима. Због тога долази до све већег пораста "мртвих зона", то јест делова океана у којима је ниво кисеоника толико низак да већина живог света не може опстати.
"Годинама спроводим симулације које су ми говориле да ће се овакве промене у боји догодити, тако да се надам да ће овај случај људи схватити озбиљно," додаје Дутјеквич. "Нису више само модели који предвиђају, већ се океан активно мења."
Научници су утврдили да није у питању неизбежан, природан процес, већ да је за овакве промене искључиво заслужан човек.
"Ово нам пружа додатне доказе да људски поступци утичу на живот на Земљи на огромној скали, само је још један начин на који човек утиче на биосферу," објашњава други аутор студије и океански истраживач Б.Б. Каел.
Ипак, Каел сматра да би било потребно спровести детаљније истраживање, не само промену боје, како би се прецизно дефинисало како се појединачни морски екосистеми мењају у односу на климу. Додаје да се екосистем мења, али је ипак тешко рећи колико су промене заправо велике и учестале, због недовољно развијеног проучавања планктона у водама.
"Промене у боји могу представљати и трансформације из мањих у веће планктоне, предаторе или плен, другачије врсте планктона који утичу на количине угљен диоксида и рибарство..."
