Прва асоцијација на Москву, па и читаву Русију за многе је управо храм Василија Блаженог који заједно са Црвеним тргом представља срце руске престонице. Међутим, ово није само храм, већ и историјски споменик, уздигнут у част припајања Казанског ханства Руској држави, а главна битка у којој су руски војници однели победу одиграла се баш на дан Покрова Пресвете Богородице - отуд и један од његових назива - Покровски храм. Његова историја дуга скоро пуних пет векова пуна је невероватних чињеница и легенди, а свакога дана ово ремек дело привлачи туристе са свих крајева света који ће своје емоције и одушевљење монументалним храмом памтити још дуго.
Од старе Тројицке цркве до храма Василија Блаженог за само 6 година
Све до средине 16. века на месту данашњег храма налазила се дрвена Тројицка црква, око које су током похода на Казањ уздизани храмови у част свих великих победа које је руска војска односила, а када је Казањ коначно "пао", митрополит Макарије предложио је Ивану Грозном да цркве сагради испочетка, али овога пута од камена. Његова идеја била је да централни храм буде окружен са седам цркава, али је симетрија пресудила - на месту старе Тројицке цркве и њених "сестара" никла је нова, са осам цркава око ње које су међусобно биле повезане пролазима, а за поновну изградњу мајсторима је било потребно само шест година. Веровали или не, све до 1600. године овај храм била је највиша грађевина Москве, а његове колоритне куполе у облику пламичака, од којих је свака другачија, виделе су се из готово свих делова града.
Руски мајстори или италијански ренесансни ументник - ко је заслужан за данашњи изглед храма
Ипак, ни данас се не знају имена архитеката који су били укључени у изградњу храма Василија Блаженог, а и поред постојања историјских списа у којима се помињу руски мајстори Постник и Барма који су "били угодни богу", све више историчара сматра да је архитекта био италијански ренесансни уметник, будући да комплетна композиција и сви детаљи указују управо на европску школу.
Али, због чега се нигде не могу пронаћи подаци о мајсторима када је њихово дело толико значајно за руску религију и културу? Одговор лежи у средњевековном погледу на свет, у коме се није величао мајстор, већ његов рад. Било како било, архитекта који је радио на овом импозантном пројекту имао је трагичну судбину, а ако је веровати легенди која и данас кружи, Иван Грозни се постарао да се овакво ремек дело никада више на изгради на веома суров начин - ослепевши га.
Ко је био Василије Блажени
Иако је официјелни назив овог храма - храм Покрова на Рву, незванични назив храм Василија Блаженог је у употреби далеко чешће. Према предању, познати московски пророк и чудотворац, Василије Блажени, ходао је престоничким улицама бос и оскудно обучен, проповедајући милосрђе и сакупљајући новац за изградњу светиње, а син Ивана Грозног, Фјодор Иоанович, је у његову част изградио цркву, која је постала део Покровског храма. Та је црква, за разлику од свих осталих, била отворена увек - сваки дан, и дању и ноћу, а верници који би долазили у њу мало помало су и храм почели да називају њеним именом.
Јединствено ремек дело архитектуре на УНЕСКОВОЈ листи Светске баштине
Иако су најчешће цркве и храмови ризнице артефаката, када је храм Василија Блаженог у питању, он је сам по себи главни "експонат", а његова архитектура је јединствена у целом свету. Највећу вредност свакако имају зидови, како унутрашњи, тако и спољашњи, а практично сваки је осликан фрескама или прекривен иконостасима невероватне лепоте. Захваљујући томе, храм Василија Блаженог 1990. године доспео је и на УНЕСКОВУ листу Светске баштине.
Ипак, постоји и један артефакт од посебног значаја за целу Русију - а то је сребрни потир (посуда која се користи током богослужења) родоначелника династије Романових, Михаила Фјодоровича који датира из 1638. године.
"Лазаре, врати то на место!"
Совјетска времена и власт су према објектима религиозног значаја односила веома специфично, па је тако храм Василија Блаженог током Стаљинове владавине замало сравњен са земљом. Наиме, како би се на Црвеном тргу направило више места за параде и демонстрације, Стаљинов стручни сарадник предложио је да се храм Василија Блаженог сруши, а Црвени трг претвори у велику зараван. Како би што сликовитије представио своје идеје Стаљину, он је направио макету на којој се лако уклања храм, али је Јосиф Висарионович када је видео идејно решење само рекао: "Лазаре, врати то на место"!