Магазин
Свети Георгије Победоносни: Друга најстарија руска икона краси ризницу Московског Кремља
Икона Светог Георгија која краси збирку Успенског храма Московског Кремља друга је најстарија сачувана руска икона, а његов лик један је од најпоштованијих светаца. Георгије је био покровитељ Москве, те стога ова икона заузима посебно место у руској уметности.
Хришћанска вера је од самог почетка била нераскидиво повезана са примерима побожности страдалих ратника и благочестивих владара. Слике светих ратника заузимале су истакнуто место у руској уметности: појављивале су се на фрескама и иконама, у сликарским и вајарским ремек делима, али и на оружју.
Друга најстарија руска икона, икона Светог Георгија, је у Успенски храм стигла из Великог Новгорода, а у Москву ју је, са многим другим светињама донео Иван Грозни средином 16. века. Икона датира из периода са краја 11. и почетка 12. века, а на основу стилске сличности њеног сликарства са мозаицима и фрескама Свете Софије Кијевске наслућује се да припада византијском тренду у новгородском иконописању.
Лик Светог Георгија одише моћи
На икони је приказан до појасa лик Великомученика Георгија у виду младог ратника, а светац у десној руци држи копље, док се у левој налази мач, чија укрштена дршка замењује мученички крст. Лице светитеља је правилног овалног облика, а његова коса смеђа и густа. Очи светитеља су приказане као велике и усмерене ка посматрачу, па се стиче утисак као да светац гледа право у очи. Лик светитеља испуњава готово читаву икону, а његове руке блиско додирују оквир, што само додатно наглашава осећај моћи његовог лика.
Свети Георгије и Богородица Одигитрија
Међутим, на оригиналној икони светог Георгија, на задњој страни дрвене даске била је приказана Богородица Одигитрија, коју је израдио грчки мајстор који је радио у Москви, а која датира из средине 14. века. Испод ње се налазила и ранија слика непознатог степена очуваности, а од читаве иконе очувало се само лице Божанског Детета.
Лик Богородице је током историје више пута рестауриран, док је лик Георгија у средњем веку, када је потамнео, премазан слојем тамносмеђе масне боје. Поново је пронађен тек тридесетих година прошлог века, када га је открио совјетски рестауратор Василиј Кириков и пажљиво очистио од нанесеног слоја боје.
