Савремена медицина научила је да ефикасно открије онколошке болести у раним стадијумима, али универзална вакцина или терапија још није развијена. Ипак, добре вести пристигле су са Универзитета Харвард, на коме су научници развили нову вакцину за лечење малигних обољења.
Модификацијом ДНК ћелија до револуционарне вакцине
Научници су користили "алат" за уређивање гена ЦРИСПР-Цас9 ("генетске маказе"), променили ДНК живих ћелија рака на начин да оне могу пронаћи малигне ћелије које су с њима повезане и покренули механизме ћелијског самоубиства. Најчешће, вакцине овог типа користе неактивне ћелије, али су истраживачи одлучили да искористе способност живих ћелија да пронађу своје "рођаке", што потенцијално омогућава циљану испоруку терапије.
Осим тога, генетски модификоване ћелије омогућавају имуном систему да их лако идентификује и меморише, чиме се поспешује превенција развоја малигног обољења у будућности.
Клиничка испитивања у наредних 3 до 5 година
Истраживачи са Универзитета Харвард вакцину су тестирали на мишевима са глиобластомом, најчешћим и најагресивнијим обликом тумора на мозгу, а нова терапија показала је изванредне резултате, при којима је тумор значајно смањен. Научни тим укључен у развој вакцине верује да се клиничка испитивања ове револуционарне терапије могу спровести већ у наредних 3 до 5 година.
Алармантни подаци - у свету преко 18 милиона оболелих од рака
Према подацима Светске фондације за истраживање рака, више од 18 милиона људи широм света има рак, а ова злоћудна болест налази се на другом месту у свету по броју умрлих. Америчко удружење за рак предвиђа да ће до 2040. године развој болести још више узнапредовати, те да ће преко 27,5 милиона људи оболети од неке врсте тумора. Међу најфаталнијим облицима малигних обољена јесте рак плућа, од кога годишње умре преко 1,8 милиона људи, а међу главним окидачима су пушење, нездрава исхрана, прекомерна тежина и недостатак вежбања.
Међу класичним третманима обољења су оперативно одстрањивање тумора, хемотерапија и радиотерапија, док иновативне терапије укључују имунотерапију, односно вештачку стимулацију имуног система и терапију ЦАР-Т која представља увођење пацијенту сопствених Т-лимфоцита, за које су везани посебни протеини за препознавање туморских ћелија. Међутим, обе ове методе су још увек у фази истраживања.
Поражавајућа статистика и у Србији
Према званичним подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", од малигних обољења у Србији годишње оболи око 40.000 пацијената, док број фаталних исхода варира око 20.000. Становници Србије најчешће оболевају од рака плућа, дебелог црева, ректума и простате, док су код жена најчешћи карцином дојке, плућа, дебелог црева.
Поражавајући је и податак да се Србија сврстава међу 40 европских земаља у групи са средњим ризиком од оболевања, али и високим ризиком од фаталног исхода малигних обољења, што имплицира да се код нас рак најчешће веома касно открива, а лечи са малим успехом.