Индустрија луксузне робе се у великој мери ослањала на Кину и Северну Америку у погледу раста последњих година, али најновији кинески економски подаци и разочаравајуће ажурирање продаје од власника Картијера Ричмонда (ЦФР.С) указују на то да оба тржишта можда почињу да успоравају, пише "Ројтерс".
Главни луксузни брендови уложили су милионе да дођу до нових купаца на два тржишта, одважили су да отворе нове продавнице изван традиционалних врхунских тржних центара у местима као што су Вухан и Џенгџоу, или Шарлот и Нешвил.
Разметање на луксузне брендове у САД је након пандемије већ показало знаке слабљења, остављајући инвеститоре да своје наде полажу у кинеске купце да ће одржати вишемесечну потрошњу која је повећала богатство сектора.
Кинеска економија је, међутим, посустала у другом кварталу, што је навело банке "Џеј Пи Морган", "Морган Стенли" и "Ситигруп" да смање своје прогнозе раста за ову годину.
У понедељак, швајцарски "Ричмонд" је објавио да је продаја у последња три месеца пре јуна била испод очекивања, да је у Америци забележен пад продаје од 4 одсто, док је у Азији такође резултати испод очекиваних, јер су акције пале за 10,43 одсто.
Зарада компанија које продају луксузне брендове, у првом кварталу већ је показала успоравање раста у Северној Америци на једноцифрен број након двоцифреног кварталног повећања током већег дела 2021. и 2022. "Керинг" и "Ферагамо" су забележили двоцифрени пад у односу на исти период прошле године.
"Да ли ће луксузне компаније моћи да надокнаде тај највећим делом амерички пад зависиће од тога како ће се кинески опоравак домаће и туристичке потражње одвијати до краја године", кажу аналитичари.
Макрекономски ветрови утичу и на богате
Компаније које продају луксузну робу рачунају на повратак Кине како би 2023. гурнули индустрију у целини на позитивну територију - вероватно око 5% иако ће неки брендови, као што су "Хермес" и "Шанел", проћи боље од других, јер се процењује да су њихови богатији циљни потрошачи боље изоловани од макроекономских ветрова.
"Изгледа да луксузна индустрија надмашује потрошачко тржиште у целини у Кини, али знате, заиста, скоро код свих са којима разговарате, постоји ниво неизвесности", рекла је Амрита Банта, извршни директор компаније "Агилити".
У Кини се накит појављује као најтраженија категорија производа, надмашујући обућу, кожну галантерију и одећу, а сатови такође бележе велику продају.
Што се тиче додатака и одеће, "Шанел", "Диор" и "Баленциага" су забележили највећи раст продаје у последњем тромесечју.
На успоравање потрошње у Сједињеним Државама у великој мери утичу поскупљења, високе каматне стопе и пооштрени услови кредитирања. Ти фактори непропорционално утичу на луксузне купце који лако могу да живе без још једне Гучи торбе или патика од 900 долара.
У Кини, луксузни потрошачи су млађи него у остатку света са просечном старошћу од 28 година, а то су компаније виделе као позитивно за будући раст. Ипак, растућа незапосленост међу млађом генерацијом – стопа незапослености младих у Кини попела се на 21,3% у јуну са 20,8% у мају, што је нови рекордни ниво – могао би да изазове проблеме у регрутовању нових потрошача, унутар врхунских брендова луксузних производа и ван ње.
Подаци "Морган Стенлија" показују да неки луксузни играчи, укључујући "Ричмонд", већ остварују око 40% глобалних прихода у Кини, изазивајући забринутост због превеликог ослањања на једно тржиште, посебно оно које се широко сматра геополитичким жариштем у будућности.
Ерван Рамбург сматра да је једна од предности пандемије то што су европски луксузни брендови почели да обраћају више пажње на локалне клијенте, што их потенцијално чини мање рањивим на ризике пословања у Кини у односу на 2019.
"То значи да је сектор који је пре 25 година био усредсређен на Јапан, а пре ковида оријентисан на Кину, сада више игра на глобално богатство, а не само на једну националност, што је добро", рекао је Рамбург.
Међутим, имајући у виду стварање богатства и у Кини и у САД и културно буђење луксуза у последње време у овој другој, ова два тржишта би требало да наставе да представљају највећи део раста.