Роби Вилијамс признао да пати од телесне дисморфије

Бивша звезда групе "Тејк Дет" (Take That) осврнула се на губитак тежине након што су фанови приметили његову мршаву грађу у видео-снимку који је раније ове године објавила његова супруга Ајда Филд. 
Вилијамс је на Инстаграму објавио и цртеж на којем су приказана два лика од којих један говори да је то "отишло је предалеко", а други – "благословен био". 

На слици је такође написао и да му је "идеална циљана тежина" она када су људи забринути за њега. 

"Дакле, ако би се појавио дух и рекао да твоја супермоћ може бити да летиш или да једеш шта желиш и останеш на жељеној тежини, ја бих изабрао другу опцију", рекао је познати Британац. Напоменуо је да би могао да напише књигу о томе колико "мрзи себе када је у питању тело".

"То је чиста мржња према себи, ружноћа тога што се осећам ружно", каже певач.

Навео је и да због телесне дисморфије понекад помисли да има више од 40 килограма вишка и додао да његов ум у том смислу види само катастрофу.

"Тренутно сам мршав, али ми ум говори: 'Сјајно, Роб. Успео си да смршаш, а сада си стар. Честитам, аплауз'", написао је. Додао је да се с овим поремећајем бори читав живот и да он никада неће нестати.

Недавно је открио да је ишао на неколико естетских третмана.
"Урадио сам неколико ствари - убрзигао ботокс, ставио филере и оперисао вилицу. Изгледао сам очајно", навео је Вилијамс и рекао да је то било пре отприлике пет година и да отада ништа није радио на себи.

Недавно је и глумица Меган Фокс изјавила да пати од телесне димсорфије због које, како каже "никад није заволела своје тело". Иако је много сматрају једо од најлепших жена света, она ипак не мисли тако. "Имам телесну дисморфију, никада се не видим онако како ме други људи виде. Никада у мом животу није било тачке коју сам волела код себе. Пут љубави према себи биће бескрајан, мислим."

Телесна дисморфија - кад огледало постаје непријатељ

Телесна дисморфија је ментални поремећај који се карактерише преокупацијом и преувеличавањем нереалних физичких несавршености, које или не постоје или су тако мале да их друге особе не примећују. Може да се појави у било ком узрасту, али је најчешћа код тинејџера и младих одраслих особа. Једнако су погођени и мушкарци и жене, a препознат је и као озбиљан изазов за многе људе широм света. Овај поремећај може имати озбиљне последице на ментално здравље појединаца, ометајући њихову способност да воде испуњен и функционалан живот

Док многи људи могу бити незадовољни својим физичким изгледом повремено, телесна дисморфија је нешто потпуно другачије. Особе с овим поремећајем доживљавају интензивну и прекомерну забринутост због реалних или измишљених физичких недостатака. Најчешће су погођени делови лица, као што су нос, очи, усне или кожа, али поремећај може захватити било који део тела.

Иако бисмо могли да сматрамо да је телесна дисморфија болест модерног друштва и да су главни кривци за њу друштвене мреже, то није тако. Њу је први описао италијански лекар Енрико Морсели, још 1891. године. Статистика показује да телесну дисморфију има 0,7 до 2,4 процената популације.

Скоро 40 процената оболелих од телесне дисморфије активно размишља о својим "физичким манама" чак 3 до 8 сати током дана, док њих 25 процената размишља дуже од 8 часова сваког дана.