Аурора бореалис: На Меркуру и Марсу је због "кише електрона", на Нептуну је нема, а нико не зна што

Последња научна истраживања доказала су да се феномен поларне светлости јавља на свим планетама Сунчевог система изузев Нептуна, али да је на свакој планети процес формирања нешто другачији. Како изгледају и како настају нестварни прикази на нашем небу?

Земља и Меркур деле много заједничког

Тако планета Земља добија небеске светлосне емисије преко својих полова, северног и јужног, док се на Меркуру невидљиве траке рендгенског зрачења лепе за Сунцем обасјану површину и тако стварају поларну светлост савршеног карактера које изгледају готово као из неког научнофантастичног филма. "Меркурова поларна светлост је савршеног карактера", пренео је портал Сајенс њуз.

Иако скоро па нестварне и ванземаљске, Меркурове рендгенске поларне светлости ипак имају доста заједничких особина са нашим, земаљским, а научници су сада дошли и до занимљивих информација о њиховој флуктуацији. Наиме, они су показали да флуктуације у Меркуровом магнетном пољу могу одбацити негативно наелектрисане честице према планети, где они приликом пада изазивају поларну светлост која се види на небу.

Киша електрона и на Марсу "рађа" поларну светлост

Процес оваквог таложења негативно наелектрисаних честица показао се заправо као практично универзалан када је у питању Сунчев систем, а управо захваљујући њему на свакој планети са глобалним магнетним пољем изузев Нептуна, јавља се природни феномен који одузима дах.

Изузетак није ни Марс, иако су на овој планети магнетна поља локализована, а киша електрoна која се на њему јавља заслужна је за стварање поларне светлости. Због чега је Нептун толико другачији, сазнаћемо у неком наредном истраживању, а до тада нам преостаје само да уживамо у сазнању да је наша Земља, као и друге планете Сунчевог система, "плодно тле" за настанак поларне светлости.