Руска царска породица и њихови блиски рођаци имали су задивљујућу колекцију накита која се кроз векове владавине само увеличавала. После револуције, део драгоцене ризнице чланови царске породице однели су са собом, али је већину накита ипак конфисковала совјетска власт. Касније, драгоцености су једним делом прешле у власништво музеја Москвског Кремља, а делом завршили на страним аукцијама. Каква је судбина задесила брилијанте Романових и где се они данас налазе?
Венчана круна Романових
Венчану круну руских императора сачињава сребрни оквир пречника 10,2 центиметра и висине 14,5 центиметара, сомота боје малине и брилијаната, а императорску круну израдили су најбољи мајстори јувелирнице Болина. Каркас ове круне израђен је од најфинијег сомота и украшен драгоценим камењем познатог јувелира Леополда Фистерера које је првобитно било намењено за одоре императора Павла I, које је његова мајка, Катарина II наручила специјално за њега. Тек након 90 година 80 брилијаната је искоришћено за израду раскошне венчане круне Романових, која се затим наслеђивала све до 1908. године.
У новембру 1926. године ово ремек дело продато је богатом колекционару антиквитета Норману Вејсу, након чега је учествовало у лицитацији на познатој Кристи аукцији: тада је, 26. марта 1927. године, круна купљена за 6100 фунти. Данас, ова драгоценост стоји изложена у америчком музеју Хилвуд.
Сафир Марије Фјодоровне
Руска императорка Марија Фјодоровна је након 1917. године из Русије је емигрирала у Британију, а затим се вратила и у своју отаџбину, Данску, а са собом је понела и своју колекцију накита. Када је преминула, све драгоцености припале су њеној ћерки, Ксенији, која за разлику од мајке и није била неки љубитељ "џиџабиџа". Највећи комад накита Марије Фјодоровне завршио је у јувелирници Картије, а затим прешао у руке оперске диве Хане Ваљске 1928. године.
Скоро 50 година је огрлица од сафира путовала свуда по свету заједно са дивом, а 1971. године вратила се тамо одакле је и дошла - код Картијеа. Почетком 2015. године, огрлица је растављена, а јувелири су креирали "наруквицу Романових" са сафиром од 196 карата.
Велика царска круна
Овај симбол аутократије носили су многи руски монарси, а ова прекрасан комад накита за Катарину II креирали су најбољи дворски драгуљари. Круна је украшена са 4.936 дијаманата и брилијаната (2.860 карата), шпинелом од 398 карата и 75 великих бисера, а према једној од могућих верзија, неколико каменчића са круне 1920-их година искоришћено је као залог за кредит од 20 хиљада долара.
Данас се ова лепотица налази у Дијамантском фонду Русије: оригинал је сакривен од очију јавности, али је "оптичка копија" изложена за све посетиоце музеја.
Дијадема Марије Фјодоровне
Овај луксузни комад накита био је у власништву супруге руског цара Павла I, Марије Фјодоровне, а сачињен је од дијаманата различитих величина опточених на два начина, и фиксираних и окачених бриолета, који светлуцају приликом покрета. У центру је дијадеме је и необичан дијамант ружичасте боје величине 13 карата.
Иначе, ово је једина дијадема из колекције царске породице Романових која је остала у земљи, и данас се налази у Дијамантском фонду Русије.
Огрлица са сафиром и бисерима
Ова елегантна огрлица била је један од најлепших предмета из колекције Марије Фјодоровне, а читава композиција израђена је од низа бисера и дијаманата који "грле" сафир у самом центру огрлице.
Ову нестварно лепу огрлицу задесила је трагична судбина, а совјетске власти продале су је на западним аукцијама 1927. године. Тада је огрлица припала британској краљевској породици и покојној британској краљици Елизабети II. Познато је и да ју је на свадби принца Вилијама носила енглеска принцеза Ана.