Не постоји апсолутна заштита од суперћелијске олује, кључна је информисаност

Метеоролог Горан Михајловић изјавио је данас Танјугу да је апсолутна заштита од суперћелијске олује немогућа због њене јачине, али је кључна информисаност о томе када и где ће се десити непогода.

Када је реч о суперћелијској олуји, Михајловић каже да је то заправо тип олујно грмљавинске непогоде и то онај најинтензивнији и највиши и по временском трајању и по интензитету.

"Као што сте видели ова појава коју смо забележили је почела у Словенији у раним преподневним сатима, у поподневним сатима захватила је Загреб, преко целе Хрватске, дакле путања од готово 1.000 километара. На том путу суперћелијска непогода је имала и нешто интензивније и мање интензивне фазе, али у сваком случају довољно интезивне и разарајуће", казао је Михајловић.


Оно што је узрокује настанак суперћелијске олује, како је објаснио, јесте судар топлог и хладног ваздуха, различит смер ветра по висини, довољно влаге, велика разлика у температури, која генерише изузетну енергију и вртложна кретања која за последице имају олујни, а на моменте и оркански ветар.
Истиче да је апсолутна заштита од суперћелијске олује немогућа, с обзиром да се ради о изузетно снажној временској појави, већ је кључна информисаност о томе када и где ће се десити непогода.


Михајловић је оценио да се за ову ситуацију јуче може рећи да је савршено прогнозирана, и време, и почетак, и трајање, као и сам интензитет појаве.
"Штету није правио град у овој ситуацији. Имали смо олујни и оркански ветар који је највише штете начинио и у том смислу не можемо говорити само о противградним ракетама. Сама појава града јесте забележена у неким деловима, али није била тако значајна као прошле недеље, када смо на подручју Војводине имали већу штету од града него што је било од олујног ветра", навео је метеоролог.


Када је реч о оваквим феноменима, каже да постоји забележена историја мерења и да 150 година метеорологије и података говори да је било сличних временских непогода, попут невремена у Лазаревцу пре неколико година, у месту Шопићи, када је један шлепер преврнут од силине ветра, као и мања торнада која су се јављала у Војводини.
Михајловић напомиње да једна од основних карактеристика и обележја глобалног пораста температуре и феномена који зовемо климатске промене, јесу чешће интензивније временске ситуације.
Интензивни пљускови, олујни ветар, сам пораст темпратуре, како каже, условљава то да је атмосфера способнија да прими више влаге, што значи интензивније падавине, више енергије у атмосфери и онда као последица и ове упозоравајуће појаве.


"Имали смо веома кишни период и у мају и јуну, као једну такође екстремну појаву у неким местима и до три, четири пута више падавина у односу на просек. Онда овај топли период није неуобичајен, дакле наилазак хладног ваздуха на веома топлу прегрејану подлогу резултира појавом интензивних олујно-грмљавинских непогода", наводи он.


Нагласио је да је на снази још актуелно упозорење које се односи до суботе, како на северне тако и на централне крајеве, уз напомену да ће се хитна и ажурна упозорења издавати непосредно у периоду када је могуће, односно сат или два унапред, када буде услова за конкретан развој и неку локацију.

"У наредном периоду након овог нестабилног времена које се очекује до суботе, у недељу би било претежно сунчано и топлије, максимална темпратура између 30 и 32 степена. Почетак недеље донеће топли талас односно високе температуре. У уторак би било између 35 и 40 степени, а након тога средином недеље освежење. Можемо рећи да би до краја месеца максимална темпратура била између 30 и 33 степена и не би имали екстремно високе темпратуре", најавио је Михајловић.
Уредник портала ВојводинаМетео и "ловац на олује" Јован Чабрило објаснио је да приликом "лова" на олује, први потез који је потребно спровести одређивање колико-толико прецизне локације где би могао да се деси сам догађај, затим припрема, прогноза и онда се пратећи неке сервисе, гледа колико је удаљена грмљавина од "ловаца" како би били на безбедној дистанци.
"Може се рећи да је невреме највише погодило подручје Срема, када говоримо о Војводини. Уколико укључимо ту и остатак Србије онда свакако Мачва, западна Србија, они су били први на удару. Невреме је стигло негде око 19 часова у те пределе и касније се ширило према централним и источним крајевима земље", казао је он.
Основна разлика између јучерашње суперћелијске олује и невремена 13. јула, како каже, јесте то што је 13. јула било присуство суперћелије и на подручју Србије, које је продуковало крупан град величине преко пет центиметара, што је била главна последица тог олујној невремена.
Овог пута, наводи, суперћелија која је прелазила преко Хрватске ослабила је доласком до наших крајева и више попримила неке карактеристике конективног линеарног система, чија је главна карактеристика олујни и оркански ветар, који је овог пута нанео значајну материјалну штету.


"Код нас се у последње време олако употребљава тај израз суперћелија, вероватно зато што то људима звучи некако велико и јако. Мислим да јуче нисмо имали суперћелију овде код нас, али без обзира на то, и други системи могу да нам нанесу значајне материјалне штете, чак и људска жртве. За суперћелију је потребно много параметара да се поклопи да би дошло до њеног формирања", закључио је он.

Код конективних дешавања у односу на слојасту облачност, Чубрило напомиње да је теже предвидети тачно време и тачну локацију догађања, али је могуће предивети непогоду у прилично доброј мери.
"Ја свакако предлажем свима да следе званична упозорења од стране РХМЗ-а зато што смо у неком протеклом периоду имали нека мање валидна упозорења. Онда се то нешто не деси што буде пласирано у јавности и људи мање озбиљно схватају ова права упозорења, каква смо имали и за 13. јул и за јучерашњи дан", оценио је он.
Када је реч о суперћелији, битно је присуство млазне струје односно смицање ветра, која када се поклопи са великом количином енергије у атмосфери, ствара потенцијал за настанак суперћелијских непогода.