Млађе генерације имају већу еколошку свест, али и анксионзност, приликом наручивања хране

Најновија онлајн анкета показује да су очекивани фактори, као што су цена, укус, време потребно за припрему, најважнији када је у питању наручивање хране. Ипак, резултати показују да млађе генерације имају већу еколошку свест када је у питању бирање оброка у ресторану. Иако је ово позитивна ставка, млади људи много чешће осећају анксиозност приликом бирања. Анкета показује интересантну разлику у генерацијама и различите ставове о процесу поручивања хране.

Истраживање у коме је учествовало око две хиљаде одраслих показало је да постоји много већа вероватноћа да млађе генерације осећају нервозу и анксиозност док наручују у ресторану - чак 41 одсто генерације Зед и Миленијалаца (узраста од 18 до 43 године) осећа нервозу док бира храну са јеловника, у поређењу са само 15 одсто генерације Икс и Бејби бумера (узраста од 44 до 77 година).

Млађе генерације су такође чешће пуштале друге да прво наруче како би могле да виде шта добијају (47 одсто). Још једна навика коју многи припадници млађих генерација имају је проверавање јеловника унапред, углавном преко онлајн страница одређеног ресторана, како би знали каква храна их очекује. Четвртина (24 одсто) оних од 18 до 43 године "увек" проверава унапред, у поређењу са мањим процентом оних од 44 до 77 година (15 одсто).

Поред анксиозности приликом наручивања, истраживало се и којих пет фактора су најважнији испитаницима приликом наручивања хране.

Разумљиво је да је укус био најважнији фактор за све (71 одсто), а затим цена (57 одсто).

Други фактори су: време потребно да се храна припреми (22 одсто), колико би било неуредно када се одређен оброк једе (16 одсто) и утицај припреме хране на животну средину (15 одсто).

Петина генерације Зед и Миленијалаца изабрала је "утицај на животну средину" као фактор, у поређењу са само седам одсто генерације Икс и Бејби бумера.

Млађе генерације су такође биле свесније шта представља утицај припреме хране на животну средину. Када би млађи наручивали из ресторана, 62 одсто је рекло да је "веома" или "донекле" свесно утицаја свог оброка на животну средину, у поређењу са 42 одсто старијих испитаника.

"Наши индивидуални избори су важни", рекла је Џесика Хан за портал "Талкер (Talker)", виши потпредседник за маркетинг и одрживост бренда за производњу органских душека. "Од начина на који једемо до начина на који спавамо, наше колективне одлуке су нераскидиво повезане са здрављем наших заједница."

Анкета је такође питала испитанике како је појављивање речи као што су "веган" и "вегетаријанац" на менију ресторана утицало на одлуку о наручивању, а резултати су показали да ће млађе генерације вероватније наручити наведене две опције.

На пример, ако се "веган" користи као ознака на менију, 39 одсто млађих генерација би вероватније наручило ту храну, у поређењу са 15 одсто старијих генерација.

Сличне статистике су откривене ако је храна означена као "вегетаријанска", јер 34 одсто генерације Зед и Миленијалаца би веровато тражило вегетаријанск опцију, у поређењу са 17 одсто генерације Икс и Бејби бумера.

Истраживање је такође открило да би укупно 77 одсто млађих генерација желело да ресторани буду искренији о утицају различитих намирница на животну средину (наспрам 58 одсто старијих испитаника).

"Разумевање наших утицаја на животну средину не би требало да буде само ствар млађе генерације", рекла је Хан. "Сви треба да будемо за чист ваздух, за чисту воду и за здраву климу. Сви смо одговорни за планету коју остављамо за нашу децу и унуке."