Научници из Тамбовског државног универзитета и Националног истраживачког технолошког универзитета синтетизовали су узорке наночестица титанијум-трисулфида (једињења титанијума и сумпора) како би проучили њихова антибактеријска својства, а како се испоставило, добијене честице имаују високу антибактеријску активност - под одређеним условима, чак и 3, пута јачу од хлора. Аутори истраживања очекују да ће захваљујући овом открићу у будућности били на корак ближи развоју нових врста антибиотика.
Бактерије данас отпорније него пре
Проблем отпорности бактеријских патогена на антибиотике данас је један од највећих претњи глобалном људском здрављу, а овај податак посебно забрињава и Светску здравствену организацију - баш из тог разлога потрага за новим антибиотским лековима важан је задатак који имају фармацеути и хемичари широм света.
Срећом, руски научници су изгледа пронашли "идеалног кандидата" који би могао заменити данашње антибиотике, а честице титанијум-трисулфида, које су синтетизоване на температури од 450 до 500 степени Целзијуса из трака нанометарске дебљине показале су да могу бити достојна замена.
Потребно је усавршавање и проналазак идеалног промера
Специјалисти су уз помоћ електронске микроскопије и спектроскопских метода прикупили информације и о физичко-хемијским својствима материјала, а показало се да антибактеријска активност нанотрака уско повезана са хемијским саставом околне течности, што је крајње нетипично за већину савремених антибиотика који се могу пронаћи у употреби.
"Примећена су два врха токсичности (антибактеријског дејства): први при минималним (0,0001 г/л) и други при максималним (1 г/л) концентрацијама титанијум трисулфида, док је при средњој концентрацији од 0,01 г/л примећено смањење токсичности, односно смањено антибактеријско дејство", објаснила је Олга Захарова, директорка руског Истраживачког института за екологију и биотехнологију.
Због ових својстава, како би титанијум-трисулфидне траке пронашле практичну примену, неопходна су додатна истраживања, а на научницима је и да пронађу начин да стабилизују једињење у суспензијама и идентификују идеалан промер у коме је антибактеријска активност најјача уз минималну штету по људско здравље, али и околину.