Вековима ово традиционално руско безалкохолно пиће важи за једно од омиљених напитака током летње жеге, а веровали или не, оно је и један од главних састојака чувене руске хладне супе. Богат витаминима и минералима, квас је сјајна замена за газиране и негазиране сокове, а посебно се препоручује деци и спортистима јер враћа снагу, смањује умор и повећава мишићну масу.
Квас је стар преко хиљаду година
Први пут квас се спомиње у руским списима који датирају са краја 10.века, када је након Крштења Русије, кнез Владимир наредио да се свим становницима подели "храна, мед и квас", а сличан напитак постојао је и у Старој Грчкој, као и Египту. Ипак, захваљујући плодном земљишту, погодним климатским условима и увек доступним сировинама, квас је наставио да постоји само у Русији, где се и данас производе велике количине овог напитка.
Квас је некада био алкохолно пиће, а "квасити" је значило напијати се
Поједине врсте кваса које су припремане у прошлости биле су у основи са алкохолом, њихова јачина ишла је и до 15 процената, а за припрему оваквог напитка било је потребно између 5 и 6 дана. Стари Руси би смешу зрневља прво прелили врелом водом и оставили је да одстоји 24 часа у топлој пећи, а касније би, након што одстоји, процедили и пресули у храстове буриће.
Иначе, баш због тога се овај напитак и зове квас, јер "квасити" је значило "напијати се, односно пити алкохол у великим количинама". Савремени стандарди дозвољавају до 1,2 процента алкохола у квасу коју се налази у комерцијалној производњи, те је он, као и кефир, намењен и одраслима и деци.
Раније се квас није пио, већ јео
У стара времена, квас је важио за комплетан оброк, а захваљујући њему многи сељани су преживљавали оскудице током сурових зимских периода. Квас је садржао велику количину нутријената и био је у основи многих "сељачких" јела, а међу најпознатијим је и летња хладна супа, окрошка, у којој поред кваса има и јаја, лука и краставаца.
И данас квас важи за доста хранљив напитак који се производи искључиво од природних састојака (најчешће пшеничног и ражаног зрна) по технологији двоструке ферментације, а захваљујући традиционалној рецептури његов укус је вековима остао непромењен.
У квасу су и бројни витамини и минерали
Квас је један од омиљених напитака свих Руса током врелих летњих дана, и заиста, нема ништа лепше него се расхладити чашом леденог кваса на +40 степени Целзијуса. Међутим, није само пријатан укус оно што краси овај чудесан напитак: наиме, квас је природан извор витамина Б1 и Е, аминокиселина, макро и микроелемената, а сви они веома позитивно утичу на рад централног нервног система, кардио-васкуларног система и мозга. Добар је и за здравље коже, раст косе и ноктију.
Квас се дуго користио као лек
У стара времена, у болницама и војним касарнама уз помоћ кваса се војницима "обарала" температура, а коришћен је и за превенцију развоја разних болести. Руси су сматрали да млечна киселина, витамини групе Б, калцијум, магнезијум фосфор и аминокиселине (да, све ово се налази у квасу) имају веома позитиван утицај на организам, а самим тим се и његовим конзумирањем спречавају разне болести и побољшава опште здравље.
Александар Суворов и Петар I били су велики љубитељи кваса и својим војницима су увек саветовали да га пију у што већим количинама, како би остали здрави, једри и пуни снаге.