Корнети или кутијице сладоледа и ђелата у рукама, идеалан је додатак летњих шетњи градским улицама. Често пожелимо да се почастимо када видимо да се ови слаткиши нуде на скоро сваком ћошку, али да ли желимо сладолед или ђелато? Да ли уопште постоји разлика или је "ђелато" само други назив за сладолед?
Иако испрва "изгледају исто", постоји неколико кључних разлика које могу помоћи у бирању између два дезерта:
Процес производње
Ђелато и сладолед деле три главна састојка - млечне производе, шећер и ваздух. Главна разлика је у њиховим пропорцијама.
Млечни производи (млеко, кајмак или оба) и шећер се комбинују, равномерно помешају и пастеризују. Затим, у смесу се додају природни или вештачки укуси и почиње процес мешања, којим се одређује колико ваздуха ће бити у производу.
Сладолед се брзо меша и због тога садржи већи проценат ваздуха. Поред тога, за прављење сладоледа се користи више млечних производа, као и жуманца јајета, која се скоро никада не користе за производњу ђелата. Жуманца се, заједно са додатним састојцима, користе и као стабилизатори, који везују воду и млечне масти и спречавају појављивање кристала леда на површини. Сладолед има и већу запремину од ђелата.
Нутритивне вредности
Према порталу "Хелтлајн (Healthline)" најмање десет одсто калорија сладоледа потиче од његових масти, али, у зависности од произвођача, проценат се може попети и на двадесет пет одсто по кутији.
С друге стране, ђелато обично има много нижи садржај масти, око четири до девет одсто. Међутим, ђелато има виши садржај шећера, тако да је важно знати да иако има мање масти, не значи да је увек здравија опција. За који год слаткиш да се определимо, најбоље је знати праву меру.
Углавном, порција сладоледа од пола шоље (78 грама) може да садржи 210 калорија и укупно 16 грама шећера, а иста порција ђелата (88 грама) садржи око 160 калорија и 17 грама шећера.
Текстура, укус, сервирање
Ђелато је углавном свиленкасте текстуре, а сладолед је кремаст. Ђелато је густ и зато може да "упије" много више укуса него класичан сладолед, који често може имати слабије ароме због млека, жуманца и других стабилизатора. Поред тога, млечне масти сладоледа "прекрију" језик и потребно је дуже времена да региструју укус.
Како бисмо боље осетили укус, ђелато се сервира на температури од десет до петнаест степени више него сладолед. Порција се сервира равном кашиком, која ће додатно да омекша овај дезерт. Што се тиче сладоледа, пошто је хладнији и садржи масти, користи се веома заобљена кашика за сладолед, јер лоптице могу одржати облик дуже неко као код ђелата.
Како одабрати
Ако желимо хладнији, кремастији дезерт са одређеним укусом, онда је сладолед добар избор. Ако више желимо свиленкасту текстуру, са интензивнијим укусом и мањим процентом масти, она се можемо определити за ђелато. Ипак, оба дезерта се морају јести у умереним дозама, јер конзумирање исувише калорија и шећера које садрже може бити штетно за здравље. Докле год су само повремена посластица, уз правилан режим исхране, могу бити сјајан додатак врелим летњим данима.