Све гласнији феномен тихог одустајања
Можда ћете помислити да је у питању само још један од трендова са ТикТок-а, али овај концепт није новина. Тихо одустајање заправо представља ограничавање радних задатака искључиво на оне који су у оквиру радног места и описа посла, са циљем избегавања остајања на послу и након радног времена и постизања баланса између приватног и пословног живота.
Овај тренд траје већ годинама, а може бити знак да запослени није задовољан на послу и да доживљава такозвано сагоревање. Све више људи почело је да размишља о својим каријерама, платама али и начину на који се њихови послодавци опходе према њима.
Узрочника за овакву експанзију тихог одустајања (quiet quitting) је неколико. Рад од куће, као последица пандемије, је умногоме променио приоритете запослених, али и стандарде при запошљавању. Често се бирају искључиво позиције које подразумевају рад од куће, избегавајући на тај начин гужве у саобраћају и спремање за посао, али и неретко токсичну атмосферу са којом се сусрећу на радном месту. Раст плата и стопа инфлације такође су један од узрока за овај феномен. Услед глобалне стопе инфлације, која је током јуна 2022. године достигла чак 8-9 процената, а просечно повећање зарада било процентуално упола мање, велики број запослених преиспитало је оправданост свог запослења јер су њихова примања практично била смањена. Резигнираност овом ситуацијом, многе je подстакла да примене концепт обављања неопходног минимума у свом послу.
Статистички показатељи говоре следеће:
- 71.6 милиона људи напустило је своја радна места у периоду од априла 2021. до априла 2022. године, што указује да је месечно скоро 4 милиона људи дало отказ услед незадовољства условима рада
- У јуну 2022. забележено је 4,2 милиона отказа од стране запосленог на глобалном нивоу
- Чак 85 процената запослених широм света, према проценама, је у фази тихог одустајања, док је преосталих 15 процената активно укључено у радне активности
- Услед тихог одустајања, компаније губе и до 1,5 трилиона америчких долара годишње
- 79 процената запослених изјавило је да би престали да тихо одустају када би њихов рад и допринос били више вредновани и цењени унутар компаније
"Јасно је да је тихо одустајање симптом лошег управљања", пише Галуп, и препоручује менаџерима компанија да боље комуницирају са својим подређенима, односно да са сваким чланом тима разговара бар 15-30 минута недељно.
Иако је овај концепт можда и због само назива, наишао на много критика, ово не би требало да плаши послодавце, већ напротив - да буде мотив и подстрек да се преиспита мотивисаност запослених, шта може повећати њихово задовољство и продуктивност на послу. У том случају, већа је вероватноћа да ће запослени наставити да испуњавају своје задатке и да неће дати отказ. Јер, "тихо одустајање", нема за циљ да запослени не раде свој посао, већ је потреба да се поставе границе и заштити лично време.
