Третјаковска галерија - колевка руске уметности у самом центру Москве

"Живот људи постаје светлији, лепши и бољи" уз упознавање са уметничким делима чувене "Третјаковке", написао је један посетилац овог музеја. И заиста, са преко 190 хиљада уметничких дела, Третјаковска галерија у Москви свакодневно привлачи велики број љубитеља културе и историје Русије, а њена мисија лежи у очувању, истраживању, представљању и популаризовању националног идентитета и његове важности у очувању традиционалних вредности.

Када је трговачка породица Третјаков купила породичну кућу у Лаврушинској улици, у којој су се традиционално настањивале трговачке породице, почиње и историја чувеног московског музеја Третјаковска галерија, те давне 1851.године.

Само пет година касније, 1856. године, велики филантроп и будући оснивач музеја, Павле Михајлович Третјаков, открио је своју страст према уметности и купио две слике: Шилдерово "Искушење" и "Сукоб са финским шверцерима" руског сликара Худјакова, а оне су касније послужиле као основа за даљи развој музеја.

Од личне збирке до националног музеја

Једанаест година од куповине првих уметнина, Петар Третјаков одлучио је да у овој кући отвори музеј који је симболично понео име његове породице, а како су се уметничка дела само низала, породица је мало помало проширивала и простор одвојен за музејске сале - од "рођења" идеје, до њене реализације, Третјакови су доградили чак четири помоћна објекта.

Третјаков је са посебном пажњом и љубављу бирао ремек дела руских уметника за своју колекцију, а 1892. године, када је одлучио да музеј поклони граду Москви, његова збирка бројала је чак 1287. слика, 518 цртежа и скица и 9 нестварних скулптура.

Све до Октобарске револуције, музеј се звао Московска градска уметничка галерија Павла и Сергеја Третјакова, а 1918. године, када је издат декрет о национализацији галерије, њен назив је промењен у Државна Третјаковска галерија. Својом јединственом колекцијом највећих руских уметника, Третјаковка, како је од милоште зову, живот својих посетилаца чини испуњенијим и лепшим, а млађе нараштаје усмерава ка постизању цивилизацијсих достигнућа.

Третјаковска галерија - ризница руске уметности са преко 190 хиљада дела

Уметничка колекција Третјаковске галерије броји преко 190 хиљада уметничких дела, а многа од њих важе за ремек дела од историјског и религиозног значаја. Међу најзначајнијим делима су свакако "Тројица" Андреја Рубљова са почетка 15. века, "Коњаница" Карла Брјулова из 1932. године, "Књегиња Тараканова" Константина Флавицког из 1864. године и Репинов "Иван Грозни и његов син Иван" из 1885. године.

"Тројица", Андреј Рубљов

До данас се сачувало тек неколико сликарских ремек дела за које врсни познаваоци уметности могу са сигурношћу рећи да припадају легендарном сликару Андреју Рубљову, а "Тројица" је једна од њих. Ова икона једна је од најпознатијих и најзначајнијих реликвија руског сликарства која се све до Револуције налазила у Троице - Сергијевој лаври, да би након ње прешла у посед Третјаковске галерије.

"Коњаница", Карл Брјулов

Наслукана по специјалној наруџбини грофице Јулије Самојлове, "Коњаница" је право ремек дело портрета овог типа чијој су се лепоти дивили и италијански сликари и уметници тог времена. У посед породице Третјаков ова слика дошла је након што је Павле купио на аукцији на којој се продавало наследство грофице Самојлове, а од самог почетка важи за једно од најзначајнијих дела Третјаковске галерије.

"Књегиња Тараканова", Константин Флавицки

Једна од првих слика које су купљене за Третјаковску галерију био је и лик књегиње Тараканове која се представљала као ћерка императорке Елизабете. Према историјским списима, након што је разоткривена, закључана је у Петропавловску тврђаву у којој је, како легенда каже, и умрла током поплава. Слика Флавицког описује управо њене последње тренутке живота, а на платну се јасно може видети и надолазећа вода, и пацови који беже, али и сав очај затворенице.

Забрањена слика "Иван Грозни и његов син Иван", Илија Репин

Слика Илије Репина већ други век гаји легенду да је цар Иван Грозни у налету гнева убио свог сина ударцем у слепоочницу. Током владавине императора Александра III, ова слика је чак била забрањена због језивог приказа ове породичне трагедије, али је Павле Третјаков свеједно купио. Тек кроз неколико година имепратора су ипак убедили да је време да ово уметничко дело угледа светлост дана.