Римски "Титаник" откривен у Виминацијуму

Велики брод дужи од двадесет метара, конзервиран у глини, откривен је пре неколико дана на површинском копу угља Дрмно, сазнају "Вечерње новости".

Добро очувани остаци пловила равног дна, какве су Римљани користили као десантни ратни брод и као баржу за превоз терета нађени су на два километра од места где су у марту 2020. ископани остаци брода, моноксила и чамца из периода од 1. века пре нове ере па све до 17. века нове ере.

"Овакво откриће је сведочанство о континуитету цивилизација које су живеле на овом простору и 18 векова преносила знања", каже проф др Миомир Кораћ, дугогодишњи директор Археолошког института и руководилац пројекта "Виминацијум - римски град и војни логор".

Река је, наиме, у прошлости више пута меандрирала и мењала ток, а вимнинацијумски бродови доказују да на нашем простору нема дугих периода ненасељености, па откриће римских бродова из првог века пре нове ере, противречи актуелним теоријама које тврде да су Римљани стигли тек век касније.

То отвара питање да ли су те теорије тачне и какво се прожимање култура овде десило, тако да Виминацијум даје открића која мењају разумевање историјских догађаја и миграција.

"Сензационалним открићем великог брода на 3 километра североисточно од античког Виминацијума и 2 километра западно од села Кличевац, познатог по проналасцима из праисторије, настављена је прича о мистериозној виминацијумској флоти. Археолози сада истражују историјске податке о великим земљотресима или климатским катастрофама које су могле да изазову бег становништва и напуштање велике флоте која је завршила на дну реке чије је корито тренутно затрпано", наводе "Новости".

Питања о прошлости, како лист пише, пре неколико дана актуелизовао је багер "Глодар 5" који је, на температури од 38 степени скидајући слојеве тла да би дошао до драгоценог угља, на дубини од 8 метара наишао на остатке непознатог објекта направљеног од правилно ређаних дасака.

Точак багера је одмах заустављен, техничар багериста је обавестио дежурног рударског инжењера, а овај је одмах позвао екипу из археолошког парка Виминацијум.

Археолози Немања Мрђић, Саша Реџић, Младен Јовичић, Петар Којадиновић и Кристина Живковић су у теренским возилима јурнули по дну копа до остатка бродског прамца испод литице.

"Поучени искуством ископавања древних бродова из марта 2020. одмах су установили да багер копа слојеве древног корита Дунавца, рукавца Дунава. Река је у прошлости више пута меандрирала и мењала свој ток. У литици копа високој 20 метара види се низ сукцесивних слојева шљунка, песка и муља, у којима су проналажена бродска сидра" каже проф др Кораћ.

Археолози су ископали приступне рампе у стрмој литици а затим почели уклањање слојева слојева глине, песка и тресета којим је брод био затрпан. Дрвене даске и греде, као и песак изнад брода, били су и даље влажни, што је све објаснило зашто је брод остао тако добро очуван.

"Велику опасност по дрвену храстову конструкцију представљала је изузетно велика врућина које је претила да је пребрзо исуши и претвори дословно у прах. То су спречили чланови конзерваторске екипе Драгана Гавриловић, Кристина Поњавић и Михаило Мандрапа. Установљено је да је брод очуван у дужини од 13 метара, а да је његова ширина износила 3,5 метара. Преживела је крма са средишњим делом брода, док је прамац оштећен радом багера, а претпоставља да је брод био дугачак више од 20 метара. Покретан је веслима а у погодним ситуацијама је могао користити помоћно једро", објаснио је саговорник "Вечерњих новости".

Археолози кажу да су остаци брода веома слични онима нађеним 2020. али да се без детаљних мултидисциплинарних анализа не може са сигурношћу утврдити из ког периода они потичу, пошто су се слични користили готово 18 векова.

"По општим димензијама брод се уклапа у димензије римских бродова какви су посведочени на Трајаном стубу у Риму, где је приказан долазак Римљана на Дунав и њихова флота. Централно место за груписање римских легија и бродов био је Виминацијум. Брод има и елементе који подсећају на раноримске, али и на касноантичке и рановизантијске. Конструктивно подсећа и на бродове који су од 11. до 17. века били у употреби код свих зараћених страна на Дунаву. Зато је непроцењиво сведочанство о континуитету живота и цивилизација", наводи Кораћ.

Он додаје да се, захваљујући досадашњим проналасцима бродова на Виминацијуму, овај локалитет изједначио са највећим музејима за бродове у Немачкој и Француској.

За новоткривено пловило у наредним данима биће израђена специјална челична конструкција којом ће бити пренесено у Археолошки парк Виминацијум на даљу конзервацију, а касније и презентацију.

Иначе, "Новости" наводе да су на свим до сада пронађеним бродовима у Виминацијуму багерима оштећени делови прамаца.

"То указује на организацију и правац усидрења на копну. што опет указује да су бродови формирали значајну флоту. Историјски је познато да је на Виминацијуму била стационирана једна од најважнијих лука на Дунаву, Виминацијум класис флавија. Флота у Виминацијуму је потврђена и у Војно административном регистру из 4. века", закључује проф др Кораћ.