Магазин
Научници оживели црве који су 46 хиљада година били заробљени у вечном сибирском леду
Научници дрезденског Института за молекуларну биологију и генетику ћелије успели су да оживе црве који су замрзнути још од пре 46 хиљада година. Епохално откриће донело је многобројна сазнања, а црви су за само неколико дана успели и да иза себе оставе потомство. Научници су веома оптимистични и сматрају да ће ово откриће помоћи у разумевању и усавршавању метода заштите других врста.
Међународна група истраживача успела је да одмрзне и врати у живот ваљкасте црве непознате врсте који су провели 46 хиљада година у сибирском пермафросту. Епохално откриће спровела је група научника Института за физичко-хемијске и биолошке проблеме још 2018. године, а црви су се налазили у криптобиотичком стању које је "између живота и смрти", при чему се метаболизам успорава до нивоа у коме се знаци живота не могу уочити.
Најдужи случај криптобиотичког стања
Претходна сазнања научника указивала су на то да бића могу издржати највише 40 година у криптобиози, међутим, сибирски црви су очигледно "прешли игрицу".
"Ово је најдужи познати случај криптобиозе у историји, који премашује све претходно постављаене рекорде", навео је коаутор научног истраживања Тејмураз Курчалија из Института за молекуларну биологију и генетику ћелије Макса Планка у Немачкој.
Scientists have revived a worm that was frozen 46,000 years ago — at a time when woolly mammoths, sabre-toothed tigers and giant elks still roamed the Earth https://t.co/vbJIDKWsC1pic.twitter.com/GsepTQK8oq
— CNN (@CNN) July 28, 2023
Црви одмрзнути полако, нахрањени и рехидрирани
Једна од чланова научног тима, Анастасија Шатилович, ваљкасте црве оживела је једноставно, постепено одмрзавајући пермафрост у коме су се они налазили, а након што им је подарила други живот, црви су нахрањени и рехидрирани. Тако оживљени, они су проживели тек неколико дана, али су и поред тога успели да иза себе оставе потомство.
Након одмрзавања црва, научници су користећи радиокарбонску анализу биљног материјала у постојећем узорку успели да утврде да наслаге пермафроста нису биле одмрзнуте најмање 45.839, а највише 47.769 година, а генетска анализа спроведена у Дрездену и Келну показала је да црви припадају потпуно непознатој врсти која је добила назив Panagrolaimus kolymaensis, у част реке Колима надомак које се откриће и догодило.
"Деле судбину" са још једном врстом
Истраживачи су у току истраживања открили да Panagrolaimus kolymaensis "дели судбину" са Caenorhabditis elegans – још једном врстом ваљкастих црва који живе и данас и имају способност криптобиозе, а утврђено је и да обе врсте "припрему" за ово стање започињу у сличним условима, лучењем типа шећера - трехалозе.
"Посматрајући и анализирајући ове животиње, можемо се додатно информисати о биологији очувања, или можда чак појачати и усавршити методе за заштиту других врста, или барем научити шта да радимо да их заштитимо у овим екстремним условима које сада имамо", изјавио је за Си-Ен-Ен Филип Шифер, вођа истраживачке групе Института за зоологију Универзитета у Келну и један од научника укључених у истраживање.
